Вања Станишић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Вања Станишић (Београд 1961) је лингвист, професор на Филолошком факултету у Београду. Бави се палеославистиком (упоредна граматика словенских језика), индоевропеистиком, историјом писма.

Станишићев отац, књижевник Светолик Станишић, писао је под псеудонимом Иван Студен.

Професионално деловање[уреди]

Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету, на којем сада ради.[1]

Најпре је радио у Балканолошком институту САНУ, а потом прешао на Београдски иниверзитет. Више година је радио на Универзитету за стране језике у Пекингу, као и на Ханкук универзитету за стране језике у Сеулу. Сарађује на пројектима Српске академије наука и уметности.

Дела[уреди]

Једини аутор

  • Српско-албански језички односи, Балканолошки институт САНУ, књ. 59, Београд, 1995.[2]
  • Увод у индоевропску филологију, Чигоја штампа, Београд, 2006.[3]
  • Письмо между языком и культурой, Издательство Мир философии, Москва, 2018.

Прилози у зборницима

  • "О реконструкцији праиндоевропског вокалског система и теорији о само једном вокалу", Српски језик II, 1-2, Београд, 1997.
  • "Типолошка проблематика класификације система писма", Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1-2, Нови Сад, 2002.
  • "О табуизацији назива миша на централном Балкану", Balcanica XXXII-XXXIII/2001-2002, Belgrade, 2003.
  • "Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках", Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборник статей (сост. В. А. Кочергина), Издательство Московского университета, 2004.
  • "Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy", Serbische und kroatische Schriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg, 2010.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]