Вељко Беливук
Вељкo Беливук | |
|---|---|
| Надимак | Веља Невоља |
| Датум рођења | 28. август 1985. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Пребивалиште | Београд, Србија |
| Значајни радови | вођа групе Принципи |
| Супружник | Бојана Беливук |
| Деца | 3 |
| Родитељи | Небојша Беливук (1960−1995) Бранка Беливук (1963−1995) |
Вељко Беливук (Београд, 28. август 1985), познатији као Веља Невоља, вођа је организоване криминалне групе „Принципи“. Осумњичен је за тешка кривична дела, као и везу са „Кавачким кланом“.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 28. августа 1985. године у Београду, био је прво од двоје деце Небојше Беливука, медицинског радника и његове супруге Бранке. Као дете је преживео један страшни догађај, где су погинули његови родитељи и баба. Вељков отац починио је масакр у породичном стану, у згради у којој је породица живела. Небојша Беливук, који је активирао експлозивну направу 13. фебруара 1995. убио је себе, супругу и њену мајку. У том тренутку у стану су били Небојшин таст, као и свастика, који су били повређени, а у дечјој соби поред њих тада деветогодишњи Вељко и његов млађи брат Иван су преживели разарајућу експлозију која је срушила стан.[1]
На београдским сплавовима годинама је био познат по насилничком понашању, а у теретанама је био познат по свакодневним тренинзима.
Беливук је био један од најближих пријатеља убијеног вође навијача Партизана Александра Станковића, познатијег као Сале Мутави.[2] Станковић је ликвидиран у октобру 2016. године у близини Окружног затвора након што је завршио тренинг у теретани у друштву Беливука.
Беливуку је до сада суђено неколико пута, а од раније је познат полицији по насилном понашању. У једном од инцидената на београдском сплаву „Блејвоч“ 2007. године, Беливук је напао двојицу младића, због чега је осуђен на пет и по месеци затвора.[3]
Беливук, који је осумњичен за ликвидацију и мучење жртава, живео је у београдској општини Звездари са супругом и двоје деце.
Истрага[уреди | уреди извор]
Беливук, вођа навијачке групе „Принципи“ ФК Партизана, кога је српска полиција означила као члана „Кавачког криминалног клана“, ухапшен је 4. фебруара 2021. године. Осим Беливука, ухапшен је и његов најближи сарадник Марко Миљковић и још 15 особа. Беливук клан „све време се скривао иза навијачке групе ФК Партизана, који уопште нису били навијачи, већ озбиљни криминалци“. Беливук је био вођа криминално-навијачке групе под називом „Принципи“, која окупља чланове бивше групе „Јањичари“, а коју је до 2016. године водио криминалац Александар Станковић, звани Сале Мутави. Беливук је преузео управљање групом након убиства Станковића 2016. Обојица су у полицији наведени као чланови „Кавачког клана“, који већ дужи низ година ратује са супарничким тимом – „Шкаљарцима“.[4]
Кућа Ритопек[уреди | уреди извор]
У Ритопеку, где се налази „кућа смрти“, форензичари су додатно истражили бунар у дворишту викендице како би пронашли нове доказе. Било је нових материјалних трагова и сазнања на основу података са шифрованих телефона. Путем апликације „Скај“, чланови групе су, како је утврђено, размењивали фотографије масакрираних жртава. Чак су и слике одсечених глава пронађене у телефонима њихових девојака. Полиција је успела да прикупи све ове доказе и достави их Тужилаштву. Говорећи о скривеним собама у кући у Ритопеку, где је пронађено оружје и машина за мљевење меса, министар Александар Вулин је изјавио да су подаци о томе добијени саслушањем неких ухапшених припадника ове криминалне групе.[5]
Припадници Беливук клана починили су монструозна убиства, данима одржавали жртве у животу, мучили их на најбруталнији начин, а затим их убијали, раскомадали њихова тела и углавном их стрпали у тај млин за месо и кости, како би уништили трагове.[6]
Елез-Беливук[уреди | уреди извор]
Криминалне организације повезане са најтежим злочинима, Дарко Елез из једне, Беливук и Миљковић из друге криминалне групе, према сазнањима полиције уједињени би постали озбиљна претња по безбедност две државе, БиХ и Србије.[7]
Сукоб два клана[уреди | уреди извор]
„Кавачки клан“ је у сукобу са „Шкаљарским кланом“. Имена оба клана потичу од имена два градска насеља у близини Котора у Црној Гори - Шкаљари и Кавача. Према евиденцији Црне књиге, истраживачког пројекта портала КРИК и Радија Слободна Европа (РФЕ), који бележе убиства почињена од 2012. године на територији Србије и Црне Горе, која имају карактеристике ликвидација мафије, сукоби између два клана су до сада однели 171 живот.[8]
Атентат на Оливера Ивановића[уреди | уреди извор]
Беливук је оптужен да је учествовао у атентату на Оливера Ивановића, српског политичара с Косова и Метохије. Према наводима сведока, Беливук је ангажовао Љубомира Лаиновића као непосредног извршиоца атентата, логистику је припремио потпредседник Српске листе Милан Радоичић, а наредбодавац је био Звонко Веселиновић.[9][10]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Espreso. „MASAKR PRE TAČNO 26 GODINA SE DESIO U KUĆI VELJE NEVOLJE!”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 09. 02. 2021.
- ^ С.Данас. „"BIO MI JE KAO BRAT" Velja Nevolja imao posebnu vezu sa ubijenim Saletom Mutavim”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски).
- ^ CINS (7. 2. 2017). „Veljko Belivuk: Navijanje, obezbeđenje i nasilje”. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (на језику: српски).
- ^ KRIK, Objavio/la (6. 2. 2021). „Detalji istrage protiv Belivuka: kuća za likvidacije, oružje na stadionu Partizana”. KRIK (на језику: српски).
- ^ Informer. „Likvidirali u kući strave u Ritopeku, pa kiselinom "otapali" tela!”. INFORMER (на језику: српски). Приступљено 08. 02. 2021.
- ^ Новости. „KLAN BIO SPREMAN ZA OBRAČUN SA DRŽAVOM”. NOVOSTI (на језику: српски).
- ^ BN. „Kako je propao plan Darka Eleza i Velje Nevolje?”. Приступљено 26. 02. 2021.
- ^ Živanović, Maja (4. 2. 2021). „Veljko Belivuk od navijača do ‘osnivača novog Zemunskog klana’”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 20. 4. 2024.
- ^ KRIK.rs, Objavio/la (2022-03-29). „Prijatelj ubijenog Belivukovog saradnika: U ubistvu Olivera Ivanovića učestvovale Veselinovićeva i Belivukova grupa”. KRIK (на језику: српски). Приступљено 2022-03-29.
- ^ „Veljin pucač i sin kriminalca: Ko je mladić kog optužuju za ubistvo Ivanovića”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-03-29. Приступљено 2022-03-29.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Вељко Беливук на Викимедијиној остави
