Ритопек

Ритопек
Ритопек;
	Дунав код Ритопека
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Становништво
— 2011.	2613
Географске карактеристике
Координате	44°44′11″ СГШ; 20°39′11″ ИГД / 44.736333° СГШ; 20.653° ИГДКоординате: 44°44′11″ СГШ; 20°39′11″ ИГД / 44.736333° СГШ; 20.653° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Ритопек Ритопек на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	11353; 11307
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Ритопек је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2613 становника. Насеље потиче још из римског периода када се звало "Tricornium", где се налазило војно утврђење "Castra Tricornia". Име у преводу значи "Три рога", односно три врло слична брда, од којих је једно касније склизнуло у Дунав и нестало. Богато је археолошко налазиште разних предмета из римског периода, неких веома значајних, као нпр. оклоп римског војника из 258. године.

Овде се налази Споменик и спомен костурница у Ритопеку у част погинулим борцима Црвене армије приликом ослобађања Београда 1944. Место за споменик је изабрано зато што је управо у Ритопеку започет напад совјетских снага.

Основна школа у Ритопеку је једна од старијих у Србији, основана 1838. године.

Село је познато и као центар узгоја великих количина најквалитетније трешње.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ритопек живи 1901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (41,2 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 653 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.892
1953.	1.980
1961.	1.956
1971.	1.886
1981.	2.002
1991.	2.163	2.045
2002.	2.284	2.349

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	2.205	96,54 %
Црногорци	12	0,52 %
Роми	10	0,43 %
Македонци	9	0,39 %
Хрвати	6	0,26 %
Румуни	4	0,17 %
Југословени	3	0,13 %
Муслимани	2	0,08 %
Бугари	2	0,08 %
Чеси	1	0,04 %
Словенци	1	0,04 %
Мађари	1	0,04 %
непознато	7	0,30 %

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	7	7
80+	16	29
75—79	42	67
70—74	72	72
65—69	71	66
60—64	51	63
55—59	82	63
50—54	106	100
45—49	104	99
40—44	74	89
35—39	52	57
30—34	61	62
25—29	88	70
20—24	89	75
15—19	80	68
10—14	66	50
5—9	45	55
0—4	46	40
Просек :	41,2	43,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	376	406	466	466	517	565	653

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	97	149	104	116	75	71	24	13	3	1	3,49

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	995	290	612	60	29	4
Женски	987	170	618	165	32	2
УКУПНО	1.982	460	1.230	225	61	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	528	233	0	0	54
Женски	342	123	0	0	28
УКУПНО	870	356	0	0	82
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	34	82	13	28
Женски	1	6	72	11	8
УКУПНО	4	40	154	24	36
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	18	23	11	11
Женски	11	8	8	18	38
УКУПНО	17	26	31	29	49
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	1
Женски	10	0	0	0
УКУПНО	21	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Градска општина Гроцка
Насеља Гроцке	Бегаљица • Болеч • Брестовик • Винча • Врчин • Гроцка • Дражањ • Живковац • Заклопача • Калуђерица • Камендол • Лештане • Пударци • Ритопек • Умчари
Значајни објекти	Божићева кућа Влајковићева кућа Грочанска чаршија Карапешићева кућа Марковићева кућа Митровићева кућа ОШ „Илија Гарашанин“ ОШ „Свети Сава“ Панићева кућа Поповићева кућа Ранчићева кућа Римска гробница на локалитету Дубочај Римска гробница у Брестовику Смиљанићева кућа Споменик и спомен костурница у Ритопеку Теомировићева кућа Топаловићева кућа Цинцарска кућа Библиотека Института за нуклеарне науке
Верска здања у Гроцкој	Храм Светих апостола Петра и Павла у Врчину Манастир Рајиновац
Спорт у Гроцкој	ФК Лештане ФК Дунавац ФК Винча ФК Болеч ФК Подунавац Ритопек ФК Врчин
Грб градске општине Гроцка * Градска општина Гроцка

Ритопек

Демографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мени за навигацију

Претрага