Видац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Видац
Augentrost.jpg
Euphrasia rostkoviana
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Euphrasia rostkoviana

Видац, видова трава, видов(њ)ача, очаница, зорница, лат. Euphrasia officinalis (syn. Euphrasia rostkoviana), је лековита једногодишња полупаразитска зељаста биљка из породице воловоткиOrobanchaceae (доскора је била сврставана у породицу зевалица - Scrophulariaceae, попут већине родова из породице воловотки).

Станиште[уреди]

Расте на сувим ливадама, пашњацима,[1] шумским чистинама и неплодним земљиштима, од брдских до алпских предела. Цвета од јуна од октобра, у зависности од надморске висине. [1] Након сакупљања се суши.[2]

Опис[уреди]

Ботанички опис

Висине је до 50 cm. Има корен жиличасто вретенаст, стабљика је зељаста, танка, округла,[1] усправна и разграната.[2]

Листови немају дршку[2] наспрамни су, длакави, овални, тестерасто назубљени,[1] с обе стране.[2]

Плод је у облику чекињасте чауре, са бројним семенкама.[1]

Цветови су цевастог облика, појединачни, двоуснати,[1] смештени по 2 до 6 у пазушцима, с унутрашње стране листова.[2] Боја им је бела или бледо љубичаста, са малим жутим мрљама.

Живи као полупаразит, на другом биљу из кога сише хранљиве материје. Нема мирис, а укус којој је горак.

Садржи око 15% етеричног уља, затим нешто масног уља, смоле и воска, 5% галотанина, горке твари, модрозелену боју, хетерозид аукубозид и смоласту твар, којој се приписује лековитост.

Фармаколошко дејство[уреди]

Изазива стезање (адстригенс), делује против запаљења (антиинфламатор), и као стимулас у раду јетре. [2]

Терапијско дејство[уреди]

Користи се цела биљка, без корена.[3] Од ње се справљају лековити чајеви и мелеми за очи.[4] Помаже код претераног сузења очију (хиперлагримација), упале слузокоже око (коњуктивитис), упале очног капка (блефаритис).[3] Користи се за лечење органа за дисање], органа за варење, спречавање губитка апетита, код жутице,[1] код поремећаја при којима долази до незнатног смањења функције (инсуфицијенција) јетре,[3] против главобоље, болести ушију, побољшања раста косе и против ексцема код деце.[1]

Народни обичаји[уреди]

Код Словена Свети Вид се везује за чуло вида. Познат је као исцелитељ болести вида и заштитник очију. Уочи Видовдана се брала видова трава, која се затим стављала да одлежи у води, са којом су се умивали укућани. Веровало се да након тога читаве наредне године не би боловали од очију.[4] У назив биљке укључено је и веровање у њене магијске моћи (видовитост). О Видовдану су се девојке обраћали видовој трави речима[5]:

„Свети Виде и видова траво отворите ми очи да видим свога суђенога”

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]