Википедија:Занимање не одређује значај

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Веома често дискутује се о значају чланака на Википедији. Као што знате, овде не би требало да се нађе свако, али све учесталије јавља се класификација према занимањима што је апсолутно погрешно. Данас, на пример, живимо у доба дигитализације у ком се истичу разне познате и утицајне личности на интернету.

Међутим, на Чланцима за брисање неретко навире аргумент да су јутјубери ирелевантни, да јутјуберство није занимање и да „свако може стане пред камеру и да се снима”. Слична ситуација је и са бројним ријалити-личностима. Овакве аргументе засигурно треба избегавати из више разлога.

Прво, НЕ постоји ниједно правило или смерница које ограничава која занимања су значајна. Општи, основни праг значаја казује да је тема чланка значајна ако је била предмет више нетривијалних поузданих објављених радова чији су извори независни од самог субјекта. Додатни, помоћни критеријум за овакве личности могао би бити постојање велике базе или именика обожавалаца или „култних” пратилаца, наведено овде, али није изгласано за смерницу, па ништа од тог критеријума засад. Друго, овај аргумент је итекако манипулативан и злоупотребив. Замислите да се у дискусији неког (можда значајног) фудбалера нађе аргумент да фудбал није занимање и да „свако може да шутира лопту”. Треће, по ком основу су онда значајни криминалци, ратни злочинци и сл.? Они су се дакле бавили криминалом и то је значајно? Четврто, Јутјуб постаје све утицајнија платформа, а јутјубери стичу корпоративне спонзоре, па је погрешно рећи да јутјуберство није занимање. Пето, друге Википедије (попут Википедије на руском, Википедије на енглеском) сматрају јутјубере и друге утицајне личности значајним ако прелазе основни праг значаја, зашто не бисмо и ми? Не морамо увек да се издвајамо по нечему од других. И људи са ру.вики и ен.вики дискутовали су о овим темама и закључили да су такве особе релевантне.

Срж проблема[уреди | уреди извор]

Већ неко време говори се о „дефинисању критеријума релевантности” којима би се за свако занимање дефинисали детаљни услови за добијање чланака. Ријалити-личности и јутјубери на почетку окарактерисани су као персона нон грата, а на ЧзБ свако гласа онако како му се ћефне. Пре су се за потврду значаја тражили извори на интернету, а данас свако стави глас по субјективно мишљењу (оно што се већини свиди то остане, а оно што се не свиди то се брише). Овакав систем је пре свега кршење правила Википедија није већинска демократија.

Ријалити-учесници и познате личности на интернету мета су оваквог субјективизма. Уопштено говорећи, данас постоји општи праг релевантности, али да ретко ко узима за озбиљно. Када би се и редефинисали критеријуми релевантности, отвара се питање да ли треба онда да постоји општи праг значаја. С друге стране, спорно је и то што неки људи не стекну поуздане изворе и након објављених више албума, док други стекну велику медијску попраћеност већ након прве 2-3 песме. Стога, постојање прецизних критеријума апсолутно није могуће (в. Википедија није папирна енциклопедија, Википедија није бирократија).

Решење и препоруке[уреди | уреди извор]

Овим есејем аутор је хтео да скрене пажњу на поједине неправилности у процесу одређивања значаја и на чланцима за брисање, као и непоштовању постојећих правила и погрешном тумачењу истих. Намера је била да се подигне свест о значају и поштовању основном прагу истог.

Будући да су извори мерило значаја, надаље, приликом одређивања значаја требало би потражити поуздане изворе и на основу њих изнети став. Од суштинског је значаја мењање актуелног система, али о том потом.