Вилхелм Акерман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилхелм Акерман
Ackermann Wilhelm.jpg
Вилхелм Акерман
Датум рођења (1896-03-29) 29. март 1896.
Место рођења Хершајд
Немачка
Датум смрти 24. децембар 1962.(1962-12-24)(66 год.)
Место смрти Лиденшајд
Немачка

Вилхелм Фридрих Акерман (нем. Wilhelm Friedrich Ackermann; Хершајд, 29. март 1896Лиденшајд, 24. децембар 1962) је био немачки математичар најпознатији по Акермановој функцији, важном примеру у теорији израчунљивости.

Акерман је докторирао на Универзитету у Гетингену 1925. године са тезом Begründung des "tertium non datur" mittels der Hilbertschen Theorie der Widerspruchsfreiheit, која је била доказ конзистентности аритметике очигледно без потпуне Пеанове индукције (мада је у тези користио нпр. индукцију током својих доказа). Од 1929. до 1948. године, Акерман је предавао у гимназији Арнолдинум у Бургштајнфурту, а онда у Лиденшајду до 1961. године. Такође је био дописни члан Академије наука (Akademie der Wissenschaften) у Гетингену и био је почасни професор на Универзитету у Минстеру (Вестфалија).

Године 1928, Акерман је помогао Давиду Хилберту да претвори своја предавања из периода од 1917. до 1922. године о уводној математичкој логици у текст, Принципи теоретске логике. Овај текст је садржао први приказ логике првог реда, и представио је проблем своје комплетности и одлучности. Акерман је касније саставио доказе конзистентности за теорију скупова (1937), потпуну аритметику (1940), логику слободног типа (1952), и нове аксиоматизације теорије скупова (1956).

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]