Вићентије Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Вићентије Јовановић Видак.
Вићентије Јовановић
Vikentije Jovanović.jpg
Вићентије Јовановић,
митрополит београдско-карловачки
Датум рођења 1689.
Место рођења Сентандреја
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 6. јун 1737.(1737-06-06) (47/48 год.)
Место смрти Београд
Хабзбуршка монархија
Митрополит београдско-карловачки
Године 17311737.
Претходник Мојсије Петровић
Наследник Арсеније IV Јовановић Шакабента

Вићентије Јовановић (Сентандреја, 1689Београд, 6. јун 1737) је био митрополит београдско-карловачки у периоду од 1731. до 1737. године.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 1689. године у Сентандреји. Замонашен је у манастиру Раковцу.

Одиграо је значајну улогу у сједињењу Карловачке и Београдске митрополије на црквено-народном сабору 1726. године. По завршетку овог сабора изабран је за епископа арадског, јенопољског и великовардарског. У својој епархији је радио веома много, нарочито у периоду када је претила опасност од уније, тада је често путовао по епархији и утврђивао верни народ у православљу. Приликом једног таквог обиласка епархије пуцали су на њега.

На Сабору 22. марта 1731. године једногласно је изабран за архиепископа и митрополита српског народа у Аустроугарској. У почетку, његов главни противкандидат био је темишварски епископ Никола (Димитријевић). Фрушкогорски монаси нису били за епископа Николу, а ни патријарх Арсеније IV, који је требало да изда потврдну грамату. Патријарх Арсеније IV је „утицао да буде изабран Вићентије, као епископски и народни кандидат, насупрот Николи Димитријевићу, који је био кандидат аустријског двора".

Митрополит Вићентије је, у сарадњи са епископима, издао 1. новембра 1733. године Монашка правила. И за мирско свештенство је такође прописао правила.

Основао је латинске школе у Београду, Сремским Карловцима, Осијеку и Даљу. За професоре ових школа довео је из Русије Емануила Козачинског, Јована Минацког и Николу Николајевића.

Митрополит Вићентије умро је после дужег боловања у Београду, 6. јуна 1737. године, и сахрањен је у саборној цркви коју је почео градити.

Референце[уреди]

  1. Вуковић (1996). стр. 70-73.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Софроније Раваничанин
епископ арадски
17261731.

Наследник:
Исаија Антоновић
Претходник:
Мојсије Петровић
митрополит београдско-карловачки
17311737.
Наследник:
Арсеније IV Јовановић Шакабента