Владалац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владалац
Machiavelli Principe Cover Page.jpg
Владалац насловна страна
Настанак и садржај
Ориг. насловIl Principe
АуторНиколо Макијавели
ЗемљаФиренца, Италија
ЈезикИталијански
ЖанрПолитичке науке
Издавање
Број страница109 (српско издање)
Превод
Датум
издавања

1532.
Класификација
ISBN?978-86-83817-12-2

Владалац (итал. Il Principe) је уз Расправе најважније политичко дело Никола Макијавелија, и далеко најутицајније. Написан је 1513. године на пољском добру аутора у Сан Кашану у близини Фиренце. Из преписке произилази да је једна верзија дистрибуирана 1513. године, користећи латински наслов, De Principatibus.[1] Владалац је посвећен Лоренцу II Медичију, сину Пјера ди Медичија господара Фиренце. Проучавање путева и начина добијања и одржавања аристократске власти централна је тема дела, а одсуство етике у овом „приручнику“ један је од основних разлога одомаћености термина макијавелизам у већини светских језика. Макијавели једноставно пише студију о политици тог времена која је постављена на начелу „циљ оправдава средство“ које се данас уобичајено и користи као објашњење појма макијавелизам. Треба такође истаћи да Макијавели начелно не стаје на једну од страна у супротности добро-зло, већ подручје свог истраживања (тј. политику) смешта изван ових категорија. Он је јасан; нема моралног закона који владар не би морао прекршити ако жели остати на власти! Једини критеријум његовог деловања је сврсисходност.

„Владалац“ се најчешће сматра једним од првих дела модерне филозофије, а што се тога тиче посебно модерне политичке филозофије у којој је истина битнија од апстрактних идеала. Књига је такође била у сукобу са у то време доминантним католичким и схолистичким учењима. Католичка црква је ову књигу као и остала дела Макијавелија 1559. ставила у Индекс забрањених књига.

Књига је Макијавелијев дар Лоренцу де Медичију и базиран је на његовом знању о делима великих људи. Он не пише само о оним о којима је читао и проучавао их, већ и о онима које је Макијавели лично познавао и имао политичка искуства са њима. Ово је необично за једно филозофско дело, пошто је велика већина дела из политичке филозофије стриктно теоријска.

Референце[уреди]

  1. ^ He wrote about a short study he was making by this Latin name in his letter to Francesco Vettori, written 10 Dec 1513. This is letter 224 in the translated correspondence edition of James B. Atkinson and David Sices: Machiavelli (1996:264).

Литература[уреди]

  • De Alvarez, Leo Paul S (1999). The Machiavellian Enterprise; A Commentary on The Prince. 
  • Baron, Hans (1961). Machiavelli : the Republican Citizen and Author of The Prince. THE ENGLISH HISTORICAL REVIEW. 76. стр. 218. Архивирано из оригинала на датум 25. 03. 2010. Приступљено 25. 01. 2012. 
  • Bireley, Robert (1990). The Counter Reformation Prince. 
  • Dent, J (1995). „Introduction”. The Prince and other writings. Everyman. 
  • Deitz, Mary. Trapping the Prince. American Political Science Review. 80. стр. 777—799. 
  • Fischer, Markus (2000). Well-ordered License: On the Unity of Machiavelli's Thought. Lexington Book. 
  • Johnston, Ian. „Lecture on Machiavelli's The Prince. 
  • Guarini, Elena (1999). „Machiavelli and the crisis of the Italian republics”. Ур.: Bock, Gisela; Skinner, Quentin; Viroli, Maurizio. Machiavelli and Republicanism. Cambridge University Press. 
  • Cox, Virginia (1997). Machiavelli and the Rhetorica ad Herennium: Deliberative Rhetoric in The Prince. The Sixteenth Century Journal. 28.4. стр. 1109—1141. 
  • Zerba, Michelle (2004). The Frauds of Humanism: Cicero, Machiavelli, and the Rhetoric of Imposture. Rhetorica: A Journal of the History of Rhetoric. 22.3. стр. 215—240. 
  • Garver, Eugene (1980). Machiavelli’s "The Prince": A Neglected Rhetorical Classic. Philosophy & Rhetoric. 13.2. стр. 99—120. 
  • Kahn, Victoria (1986). „Virtù and the Example of Agathocles in Machiavelli's Prince”. Representations. 13: 63—83. 
  • Tinkler, John F. (1988). „Praise and Advice: Rhetorical Approaches in More's Utopia and Machiavelli's The Prince”. The Sixteenth Century Journal. 19.2: 187—207. 
  • Gilbert, Allan (1938). Machiavelli's Prince and Its Forerunners. Duke University Press. 
  • Najemy, John (1993). Between Friends: Discourses of Power and Desire in the Machiavelli-Vettori Letters of 1513-1515. Princeton University Press. 
  • Mattingly, Garrett (1958). „Machiavelli's Prince : Political Science or Political Satire?”. The American Scholar. 27: 482—491. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2012. Приступљено 25. 01. 2012. 
  • Haitsma Mulier, Eco (1999). „A controversial republican”. Ур.: Bock, Gisela; Skinner, Quentin; Viroli, Maurizio. Machiavelli and Republicanism. Cambridge University Press. 
  • Strauss, Leo (1958). Thoughts on Machiavelli. University of Chicago Press. 
  • Strauss, Leo (1987). „Niccolo Machiavelli”. Ур.: Strauss, Leo; Cropsey, Joseph. History of Political Philosophy (3rd изд.). University of Chicago Press. 
  • Worden, Blair (1999), „Milton's republicanism and the tyanny of heaven”, Ур.: Bock, Gisela; Skinner, Quentin; Viroli, Maurizio, Machiavelli and Republicanism, Cambridge University Press 

Преводи на енглески

  • Machiavelli, Niccolò (1958), „The Prince”, Machiavelli:The Chief Works and Others, 1 . Translated by Allan Gilbert
  • Machiavelli, Niccolò (1961), The Prince, London: Penguin, ISBN 978-0-14-044915-0 . Translated by George Bull
  • Machiavelli, Niccolò (2006), El Principe/The Prince: Comentado Por Napoleon Bonaparte / Commentaries by Napoleon Buonaparte, Mestas Ediciones . Translated into Spanish by Marina Massa-Carrara
  • Machiavelli, Niccolò (1985), The Prince, University of Chicago Press . Translated by Harvey Mansfield
  • Machiavelli, Niccolò (1995), The Prince, Everyman . Translated and Edited by Stephen J. Milner. Introduction, Notes and other critical apparatus by J.M. Dent.
  • Machiavelli, Niccolò (1996), Machiavelli and his friends: Their personal correspondence, Northern Illinois University Press . Translated and edited by James B. Atkinson and David Sices.
  • Machiavelli, Niccolò (2015), The Prince with Related Documents, Bedford St. Martins . 2d rev. ed. Translated and edited by William J. Connell.

Спољашње везе[уреди]