Владалац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владалац
Machiavelli Principe Cover Page.jpg
Владалац насловна страна
Настанак и садржај
Ориг. наслов Il Principe
Аутор Николо Макијавели
Земља Фиренца, Италија
Језик Италијански
Жанр Политичке науке
Издавање
Број страница 109 (српско издање)
Превод
Датум
издавања

1532.
Класификација
ISBN? 86-83817-12-1

Владалац (итал. Il Principe) је уз Расправе најважније политичко дело Никола Макијавелија, и далеко најутицајније. Написан је 1513. године на пољском добру аутора у Сан Кашану у близини Фиренце. Владалац је посвећен Лоренцу II Медичију, сину Пјера ди Медичија господара Фиренце. Проучавање путева и начина добијања и одржавања аристократске власти централна је тема дела, а одсуство етике у овом „приручнику“ један је од основних разлога одомаћености термина макијавелизам у већини светских језика. Макијавели једноставно пише студију о политици тог времена која је постављена на начелу „циљ оправдава средство“ које се данас уобичајено и користи као објашњење појма макијавелизам. Треба такође истаћи да Макијавели начелно не стаје на једну од страна у супротности добро-зло, већ подручје свог истраживања (тј. политику) смешта изван ових категорија. Он је јасан; нема моралног закона који владар не би морао прекршити ако жели остати на власти! Једини критеријум његовог деловања је сврсисходност.

„Владалац“ се најчешће сматра једним од првих дела модерне филозофије, а што се тога тиче посебно модерне политичке филозофије у којој је истина битнија од апстрактних идеала. Књига је такође била у сукобу са у то време доминантним католичким и схолистичким учењима. Католичка црква је ову књигу као и остала дела Макијавелија 1559. ставила у Индекс забрањених књига.

Књига је Макијавелијев дар Лоренцу де Медичију и базиран је на његовом знању о делима великих људи. Он не пише само о оним о којима је читао и проучавао их, већ и о онима које је Макијавели лично познавао и имао политичка искуства са њима. Ово је необично за једно филозофско дело, пошто је велика већина дела из политичке филозофије стриктно теоријска.

Литература[уреди]

  • De Alvarez, Leo Paul S (1999). The Machiavellian Enterprise; A Commentary on The Prince. 
  • Baron, Hans (1961). Machiavelli : the Republican Citizen and Author of The Prince. THE ENGLISH HISTORICAL REVIEW. 76. стр. 218. 
  • Bireley, Robert (1990). The Counter Reformation Prince. 
  • Dent, J (1995). „Introduction”. The Prince and other writings. Everyman. 
  • Deitz, Mary. Trapping the Prince. American Political Science Review. 80. стр. 777—799. 
  • Fischer, Markus (2000). Well-ordered License: On the Unity of Machiavelli's Thought. Lexington Book. 
  • Johnston, Ian. „Lecture on Machiavelli's The Prince. 
  • Guarini, Elena (1999). „Machiavelli and the crisis of the Italian republics”. Ур.: Bock, Gisela; Skinner, Quentin; Viroli, Maurizio. Machiavelli and Republicanism. Cambridge University Press. 
  • Cox, Virginia (1997). Machiavelli and the Rhetorica ad Herennium: Deliberative Rhetoric in The Prince. The Sixteenth Century Journal. 28.4. стр. 1109—1141. 
  • Zerba, Michelle (2004). The Frauds of Humanism: Cicero, Machiavelli, and the Rhetoric of Imposture. Rhetorica: A Journal of the History of Rhetoric. 22.3. стр. 215—240. 
  • Garver, Eugene (1980). Machiavelli’s "The Prince": A Neglected Rhetorical Classic. Philosophy & Rhetoric. 13.2. стр. 99—120. 
  • Kahn, Victoria (1986). „Virtù and the Example of Agathocles in Machiavelli's Prince”. Representations. 13: 63—83. 
  • Tinkler, John F. (1988). „Praise and Advice: Rhetorical Approaches in More's Utopia and Machiavelli's The Prince”. The Sixteenth Century Journal. 19.2: 187—207. 
  • Gilbert, Allan (1938). Machiavelli's Prince and Its Forerunners. Duke University Press. 
  • Najemy, John (1993). Between Friends: Discourses of Power and Desire in the Machiavelli-Vettori Letters of 1513-1515. Princeton University Press. 
  • Mattingly, Garrett (1958). „Machiavelli's Prince : Political Science or Political Satire?”. The American Scholar. 27: 482—491. 
  • Haitsma Mulier, Eco (1999). „A controversial republican”. Ур.: Bock, Gisela; Skinner, Quentin; Viroli, Maurizio. Machiavelli and Republicanism. Cambridge University Press. 
  • Strauss, Leo (1958). Thoughts on Machiavelli. University of Chicago Press. 
  • Strauss, Leo (1987). „Niccolo Machiavelli”. Ур.: Strauss, Leo; Cropsey, Joseph. History of Political Philosophy (3rd изд.). University of Chicago Press. 

Спољашње везе[уреди]