Владислава Војновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владислава Војновић
Датум рођења(1965-06-24)24. јун 1965.(56 год.)
Место рођењаБела Црква, СФР Југославија
Занимањекњижевник, сценариста
Најважнија дела
Принц од папира,
Козје уши

Владислава Војновић (24. јун 1965, Бела Црква) српска је књижевница и сценаристкиња.[1][2] Пише песме, приче, романе, драме, сценарије, есеје, новинске текстове и филмске критике. Бави се и филмском продукцијом.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Владислава Војновић је рођена у Белој Цркви 24. јуна 1965. године. Основну и пола средње школе завршила је у родном граду.[4] Другу половину средње школе завршила је ХII београдској гимназији. Студирала је и дипломирала на ФДУ 1989. године, одсек драматургија. Чланица Српског књижевног друштва.

По њеној књизи за млађе тинејџере Принц од папира 2007. године снимљен је истоимени филм, а била је и косценаристкиња филма Како су ме украли Немци (заједно са Светозаром Влајковићем и режисером Милошем Мишом Радивојевићем).

Била је продуцент и сценариста филма из 2017. године Козје уши, који је заснован на њеном истоименом роману.[5]

Ауторка је позоришних представа Колумбово јаје и Шеф, шефица које се играју у позоришту у Љубљани под псеудонимом Искра Игнис[4], кратког играног филма Машине, документарно-играног серијала Досије и документарне серије Како сам постао ја. [6]

Писала је сценарио за домаћу сапуницу Истине и лажи.

Живи у Земуну. Удата је за Милоша Спасојевића, филмског и ТВ-сниматеља, са којим заједно воде продуцентску кућу „Лукс филм”.[7] Имају једно дете,[2] ћерку Милицу која је глумица, и играла је у филмовима Принц од папира и Козје уши.[8][5]

Награде[уреди | уреди извор]

Добила је награде „Раде Обреновић“ Змајевих дечјих игара и „Доситејево перо“ за Принца од папира 2008. године и „Биљана Јовановић“ за збирку песама ПееМеСме[9] 2010. године, док је 2013. године њен роман „Козје уши“ добио награду „Мирослав Дерета“[10] и био у ужем избору за Нинову награду.[11]У 2014. години за исти роман добила награду „Стеван Сремац“, коју додељује Град Ниш.[12] Добитница је Књижевне награде Политикиног Забавника за 2016. годину за књигу „Аврам, Богдан, воду газе”.[13]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Женске јуначке песме, збирка песама (2002)
  • Ловац на гриње, збирка песама (2007)
  • ПееМеСме, збирка песама (2010)
  • Љубав хладнија од смрти, збирка песама (2018)

Збирке прича[уреди | уреди извор]

  • Приче из главе, збирка прича за децу (2015)
  • Епизодисти и јунаци, збирка прича (2020)[14]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Принц од папира, роман за децу (2008)
  • Лењинова десница или како се удати за агента ЦИА, роман (2010)
  • Козје уши, роман (2014)
  • Аврам, Богдан, воду газе, роман за децу (2016)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ IMDb: http://www.imdb.com/name/nm0901293/
  2. ^ а б „Vladislava Vojnović”. dereta.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 
  3. ^ „Владислава Војновић”. skd.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 
  4. ^ а б „Vladislava Vojnović”. polja.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 
  5. ^ а б „Vladislava Vojnović: Hrabri i u nemoći”. novosti.rs. Приступљено 26. 4. 2021. 
  6. ^ „Moćno je biti pisac”. vreme.com. Приступљено 21. 4. 2021. 
  7. ^ „Roman Vladislave Vojnović pretočen u film "Kozje uši". blic.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 
  8. ^ „Vladislava Vojnović: Pišem na sopstvenu odgovornost”. detinjarije.com. Приступљено 26. 4. 2021. 
  9. ^ ауторска страница на сајту СКД http://www.skd.rs/?akcija=pisacVojnovic
  10. ^ Дневник: http://www.dnevnik.rs/kultura/vladislavi-vojnovic-nagrada-miroslav-dereta-za-2013 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014)
  11. ^ Телеграф: http://www.telegraf.rs/vesti/909120-ninova-nagrada-u-uzem-izboru-15-knjiga
  12. ^ Јужне вести/Награда Стеван Сремац Владислави Војновић
  13. ^ Волела бих да знам све језике и да умем да пишем сва слова („Политика”, 23. јануар 2017)
  14. ^ „Epizodisti i junaci”. laguna.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]