Владислав Б. Сотировић
| Владислав Б. Сотировић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. јануар 1967. |
| Место рођења | Крагујевац,  СФР Југославија |
| Пребивалиште |  Литванија |
| Националност | Србин |
| Научни рад | |
| Поље | филозофија, историја, филологија |
| Институција | Филолошки факултет Универзитета у Виљнусу, Литванија |
Владислав Б. Сотировић (Крагујевац, 1. јануар 1967) је српски доктор наука, научник и истраживач у области историје, филозофије и филологије. Ради као доцент (од 2005) и професор (од 2007) на Катедри за славистику на Филолошком факултету Универзитета у Виљнусу, Литванија.[1]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Рођен је 1. јануар 1967. године у Крагујевцу, у коме је похађао основно, а потом и средње школовање у Крагујевачкој гимназији. Академско звање стекао је 1991. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду на групи за историју, након одбране теме: „Фортификације и урбана топографија Београда крајем средњег века (1404.–1521)”.
Током 1991 и 1992. године радио је на научноистраживачком пројекту: „Сто година градског саобраћаја у Београду”. Потом је од 1992. до 1995. године радио као просветни радник (професор историје) у Београду.
Од 1995. до 1997. године боравио је на последипломским студијама на Централноевропском универзитету у Будимпешти, које је окончао одбраном два магистарска рада на групи за историју и групи за студије Југоисточне Европе, под називом;
- „Стварање Југославије 1914.–1918.”
- „Односи између Југословенског комитета у Лондону, Националног одбора у Загребу и Краљевске Владе Србије за времепроцеса стварања Југославије”.
Као научни истаживач Владислав Б. Сотировић радио је од 1996. до 1997. године на међународном пројекту Универзитета у Мелбурну. Резултати овог истраживања објављени су у књизи: „Посткомунистичка демократизација” у издању Универзитета у Кембриџу.
Као предавач и научни истраживач на предмету историју југословенских народа, радио је, током 1998. године, на Катедри за словенску филологију Филолошког факултета Универзитета у Виљнусу (Литванија).
У Архиву за отворено друштво Централноевропског универзитета у Будимпешти, радио је од током 1999. и 2000. године, а од септембра 2000. године и као предавач и научни истраживач на Катедри за словенску филологију Филолошког факултета (до 2007. године) и Катедри за историју теорија и култура Историјског факултета Универзитета у Виљнусу (до 2006. године) као предавач на предмету из области јужнословенске социолингвистике, српске филологије и језика и југословенске, балканске и централноевропске историје.[2]
Јуна 2002. године докторирао је на Филолошком факултету Универзитета у Виљнусу 2002. године са дисертацијом: „Лингвистички модел дефинисања српске нације Вука Стефановића Караџића и пројекат Илије Гарашанина о стварању лингвистички одређене државе Срба”.
Од 2005. године Филолошком факултету Универзитета у Виљнусу ради као доцент а од 2007. године предаје на Катедри за славистику на Филолошком факултетуУниверзитета у Виљнусу.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Животопис Владислава Б. Сотировића на www.academia.edu. Приступљено 17.2.2018.
- ^ Sotirović, Vladislav. „Vladislav B. Sotirovic, Ph.D. Curriculum Vitae/Resume”. Vladislav B. Sotirovic. Приступљено 17. 2. 2018.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- „Фортификације и урбана топографијаБеограда крајем средњег века (1404.–1521), дипломски рад, Филозофском факултету Универзитета у Београду, 1991.
- „Сто година градског саобраћаја у Београду”, научноистраживачки пројекат, Београд 1992.
- „Стварање Југославије 1914.–1918.”, магистарски рад, Централноевропски универзитет у Будимпешти, 1997.
- „Односи између Југословенског комитета у Лондону, Националног одбора у Загребу и Краљевске Владе Србије за времепроцеса стварања Југославије”, магистарски рад, Централноевропски универзитет у Будимпешти, 1997.
- „Посткомунистичка демократизација”, Универзитета у Кембриџу, 1997.
- Кривотворине о Јосипу Брозу Титу, Брозовим партизанима и Равногорском покрету, 1941.−1945. Југославологија“ – Независни истраживачки центар за југословенске студије, 2014.
- „Антисрпски карактер Комунистичке Партије Југпславије” , Serbian Studies Research , Vol. 3, No. 1, Novi Sad, 2012.
- “Balkan Nationalism and Ethnic Conflicts, 1477–to the present time”,
- “Balkan Security – Problems and Perspectives, 1815 – to the present time”,
- “History of the Early Byzantine Empire, 330– 846”
- “Comparative History of Central and South Eastern Europe: 1683 – to the present time”
- “Serbian Language and Philology”,
- “Ottoman History”,
- “South Slavs’ History”,
- “Introduction to the Czech Philology”,
- “South Slavic Sociolinguistics”,
- “The Ethnicity, Multiculturalism and Globalization” at the Faculty of Philology, Slavic Philology Department (1998; 2000 – 2007), Faculty of Philology, Slavic Studies Department (2007 – 2008) and the Faculty of History, Department of History of Theories and Culture (2000 – 2006), Vilnius University, Lithuani.
- Sotirović, Vladislav B. (2011). „The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557-94)” (PDF). Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies. 25 (2): 143—169.