Владо Керошевић
Владо Керошевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 26. април 1955. |
| Место рођења | Тузла, ФНР Југославија |
Владо Керошевић (Тузла, 26. април 1955) је босанскохерцеговачки глумац и режисер.
Биографија
[уреди | уреди извор]Владо Керошевић је дипломирао на Факултету драмских умјетности у Београду 1978. године у класи професора Миње Дедића. Након дипломирања ангажован је у ансамблу Народног позоришта Тузла гдје остаје до 1993. године. Од тада он своје мјесто проналази на Академији сценских умјетности у Тузли и позориштима у Хусину и Живиницама. Од 1999. године ради као професор глуме и говора на Академији драмских умјетности Тузли. Тренутно је и декан ове високошколске установе. Године 2002. године оснива Театар Кабаре Тузла. По свом организационом и програмском концепту овај Театар је камерни и модерни позоришни механизам. За неколико година егзистирања успио је да се развије у репертоарско позориште.[1][2]
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |||
|---|---|---|---|---|---|
| 1970.-те | |||||
| 1974. | Траг (ТВ) | ||||
| colspan="4" | 1979. | Осма офанзива Бањац Марушкин
1980.-те | |||
| 1981. | Веселин Маслеша | ||||
| 1982. | Операција Теодор | ||||
| 1982. | Коже (ТВ серија) | Безбрига | |||
| 1983. | Дани Авној—а (ТВ серија) | ||||
| 1986. | Приче из фабрике (ТВ серија) | ||||
| 1987. | Римски дан | ||||
| 1990.-те | |||||
| 1990. | Станица обичних возова | ||||
| 2000.-те | |||||
| 2003. | Ремаке | ||||
| 2005. | Добро уштимани мртваци | 2012. | Луд,збуњен,нормалан | Атиф Ђукеловић | |
Улоге у позоришту
[уреди | уреди извор]| Година | Назив | Улога | Позориште |
|---|---|---|---|
| 1979/1980. | Посљедња љубав Хасана Каимије | ||
| 1979/1980. | Школариште | ||
| 1979/1980. | Змај И | ||
| 1979/1980. | У логору | Хорват | |
| 1979/1980. | Сумњиво лице | Вића | |
| 1980/1981. | Алија Алијагић | ||
| 1980/1981. | Преночиште | Момчило | |
| 1981/1982. | Госпођа Министарка | ||
| 1981/1982. | Краљево | ||
| 1981/1982. | Крик | ||
| 1981/1982. | Мандрагола | ||
| 1983/1984. | Нема краља да ваља | ||
| 1983/1984. | Шта је собар видио | ||
| 1983/1984. | Матуранти | Мик Тереноар | |
| 1983/1984. | Огањ и људи | Суви | |
| 1984/1985. | Самоубица | Падсекаљников | |
| 1985/1986. | Кућа оплакана | ||
| 1986/1987. | Одумирање Међада | ||
| 1986/1987. | Змај од босне | Хусеин-капетан Градашчевић | |
| 1987/1988. | Анфиса | ||
| 1987/1988. | Брутов нож | ||
| 1987/1988. | Рат и мир у груди | ||
| 1988/1989. | Дервиш и смрт | ||
| 1989/1990. | Нечаствени на филозофском факултету | Нечастиви | |
| 1989/1990. | Посјета старе даме | ||
| 1990/1991. | Урнебесна трагедија | Милан | |
| 1990/1991. | Мирандолина | Витез ди Рипафратта | |
| 1991/1992. | Женидба | Кочкајров | |
| 1991/1992. | Невријеме | Мујо | |
| 1990/1991. | Коске '48 | ||
| 1992/1993. | Мајка |
Представе у продукцији Театра Кабаре Тузла
[уреди | уреди извор]| Година | Назив | Улога | Позориште |
|---|---|---|---|
| 1998/1999. | Муж моје жене | Крешо | |
| 1998/1999. | Хоћу да се играм | Пехливан | |
| 1998/1999. | Посљедња љубав Хасана Каимије | Хасан | |
| 1990/2000. | Посланик | Суљо | |
| 2000/2001. | Хасанагиница | Бег - Пинторовић | |
| 2000/2001. | Дервиш и смрт | Ахмед Нурудин | |
| 2002/2003. | Нови живот | ||
| 2002/2003. | Ја начелников´ца | Новинар локалног листа | |
| 2002/2003. | Урнебесна трагедија | Полицајац | |
| 2004/2005. | Велики везир | Мехмед паша | |
| 2007/2008. | Тврђава | Шехага Сочо | |
| 2009/2010. | Тотови | Поштар | |
| 2011/2012. | Проклета авлија | Карађоз |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Владо Керошевић”. Краљево позориште Зетски дом на Цетињу. Архивирано из оригинала 07. 09. 2017. г. Приступљено 30. 5. 2017.
- ^ „Владо Керошевић”. Arhiva Dani 218. Приступљено 30. 5. 2017.[мртва веза]