Осма офанзива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранко Ћопић

Осма офанзива је фигуративан назив епопеје Бранка Ћопића за колонизовање Војводине непосредно након Другог свјетског рата.

Историјска позадина[уреди]

Послије Другог свјетског рата, у 114 села и градова у Војводину је досељено око 250 хиљада људи. Велики број досељеника био је са територије Босне и Херцеговине, више од 76.000. Осим њих, колонизовано је више од 40.000 становника из Хрватске, око 38.000 из Црне Горе, преко 15.000 из централне Србије. Ово масовно досељавање становника у Војводину је из коријена промијенило њен етнички састав. Најмасовнији колонистички талас је у Војводину стигао из Босне и Херцеговине. Неки од тамошњих срезова из којих је 1945. и 1946. године више од 12.200 породица пресељено у Војводину су Бањалука, Кључ, Котор Варош, Босанска Дубица, Грахово, Петровац, Сански Мост, Мркоњић Град, Гацко, Невесиње, Требиње. Највећи дио смјештен је у Банат, у педесетак насељених мјеста у појасу дуж границе са Румунијом. Осим тога, у Војводини је остала и бар половина од више од 200.000 људи избјеглих током ратова на тлу бивше Југославије деведесетих година. Послије Другог свјетског рата било је 1,6 милиона становника, а Срби су чинили тек једну трећину.

Види још[уреди]

Извори[уреди]