Вокс (политичка странка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Вокс
Vox
ПредседникСантијаго Абаскал
Генерални
секретар		Хавијер Ортега Смит
ОснивачиХозе Антонио Ортега Лара, Хозе Луис Гонзалес Квирос, Сантијаго Абаскал и Игнацио Камуњас Солис
Основана17. децембра 2013.
ПретходникНародна странка (мањи део)
СедиштеШпанија
Број чланова  (2019)Раст 53.985[1]
ИдеологијаЦентрализација[2]
ултранационализам
национални конзервативизам
десничарски популизам
Евроскептицизам[3][4]
Политичка позицијакрајња десница[5]
Боје  зелена
Конгрес посланика
24 / 350
Сенат
1 / 265
Европски парламент
0 / 54
Градоначелници у Шпанији
4 / 8.122
Градски одборници
17 / 67.611
Веб-сајт
www.voxespana.es

Вокс (лат. Vox — „глас, говор”[6]) шпанска је крајње десничарска политичка странка основана 17. децембра 2013. године, а коју су основали бивши чланови Народне странке (НС). Странка се описује као десничарска, десничарско популистичка или крајње десничарска.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Хавијер Ортега Смит говори на страначком конгресу у палати Висталегре 2018. године

Вокс је основан 17. децембра 2013. године[8] и јавно је представљен на конференцији за медије у Мадриду 16. јануара 2014. године.[9][10] Разлози за раскол у НС су највјероватније начин на који се влада НС поставила по питању насиља баскијске сепаратистичке скупине ЕТА, фискалне политике НС и жеља за централизованијом владом што је у супротности са тренутном, квазифедералним политичким системом („Држава аутономија”) који је успостављен 1978. године. Вокс се противи баскијским и католонском сепаратизму уопште. Вокс себе представља као десничарку и демохришћанску странку. Први привремени предсједавајући странке био је филозоф Хосе Луис Гонзалес Кирос (био је привремени до унутарстраначких избора крајем 2014). Други познатији чланови су Сантијаго Абаскал и Хосе Антонио Оретега Лара (познат по томе што је више година био киднапован од стране ЕТА).

Вокс је по први пут учествовао на изборима 2014. године, и то на Европском парламентарним изборима, на којима није освојио ниједно мјесто у Европском парламенту.[11]

У септембру 2014. године странка је изабрала Сантијага Абаскала, једног од оснивача, за новог предсједника, а Ивана Еспиноса, такође један од оснивача, на дужност генералног секретара. Изабрано је и једанаест чланова Националног извршног комитета.

У јесен 2017. године број чланова странке порастао је за 20% за четрдесет дана као посљедица терористичког напада у Барселони и каталонског поступка независности.[12]

Након каталонског референдума 2017. и почетка шпанске уставне кризе, Вокс се одлучује да не учествује на регионалним изборима у Каталонији 2017.[13] Након каталонског проглашења независности, странка је тужила Католонски парламент и још неколико политичара који су се залагали за каталонску независност.[14]

Вокс је 10. септембра 2018. године независног посланика (који је напустио скупштинску групу НС) у Скупштини Андалузије као члана странке.[15] Странка је 2. децембра 2018. године на регионалним изборима у Андалузији освојила 12 посланичких мјеста,[16] чиме је странка по први пут ушла у регионални парламент.

Идеологија[уреди | уреди извор]

Вокс заузима „став за живот” по питању абортуса и противи се истополним браковима, јер сматра да је шпанска ријеч за брак, „matrimonio”, етимолошки не одговара истополним паровима. Вакс настоји да створи нову врсту заједнице, под називом „цивилна заједница”, која би замијенила истополне бракове.[17]

Почевши са фокусом на економски либералне ставове и приједлоге рецентрализације, фокус њихове поруке помјерио се према ставовима компатибилним са европским десничарским популизмом,[18] подржавајући антиисламске и антиимиграционе дискурсе као и критике мултикултурализма.[18] Њихов поглед на Европску унију јесте меки евроскептицизам, тврдећи да Шпанија не треба уступати свој суверенитет ЕУ, јер сматрају да Шпанија свој суверенитет води само из шпанског народа.[19] Међутим, они предлажу уклањање шпанских аутономних заједница, негирајући суверенитет осталих националности и регионалних идентитета у Шпанији.[19]

Изборни резултат[уреди | уреди извор]

Конгрес посланика[уреди | уреди извор]

Конгрес посланика
Избори Мандати Гласови % Статус Вођа
2015.
0 / 350
 58.114 (#15) 0,23 N/A Сантијаго Абаскал
2016.
0 / 350
 47.182 (#13) 0,20 N/A Сантијаго Абаскал
2019.
24 / 350
 2.654.200 (#5) 10,26 Опозиција Сантијаго Абаскал

Сенат[уреди | уреди извор]

Сенат
Избори Мандати Вођа
2015.
0 / 208
 Сантијаго Абаскал
2016.
0 / 208
 Сантијаго Абаскал

Европски парламент[уреди | уреди извор]

Резултати Вокса на изборима за Европски парламент 2014. године
Европски парламент
Избори Мандати Гласови %
2014.
0 / 54
 246.833 (#11) 1,57

Регионални парламенти[уреди | уреди извор]

Избори Мандати Гласови % Статус
Андалузија (2018)
12 / 109
 395.978 (#5) 10,97

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ www.lainformacion.com Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2019) Приступљено 15. 1. 2020.
  2. ^ Sexta, La (14. 02. 2014). „VOX, el partido a la derecha del PP que se come el voto ultra”. lasexta.com (на језику: Spanish). Приступљено 15. 01. 2018. „La ideología de VOX tiene una línea conservadora clara: centralismo a ultranza y no a los nacionalismos” 
  3. ^ Cádiz, Covadonga y Bruselas, Libertad Digital
  4. ^ „VOX - A new political party, an offshoot of the PP - Spain News in English”. www.typicallyspanish.com. Архивирано из оригинала 08. 12. 2018. г. Приступљено 03. 12. 2018. 
  5. ^
  6. ^ „vox prevod | Latinsko - Srpski rečnik i prevodilac teksta”. onlinerecnik.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 11. 2019. г. Приступљено 08. 12. 2018. 
  7. ^
  8. ^ „VOX España - Aviso legal”. web.archive.org (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 17. 07. 2014. г. Приступљено 08. 12. 2018. „VOX es un partido político con personalidad jurídica propia e inscrito en el Registro de partidos políticos del Ministerio del Interior el día 17 Diciembre de 2013” 
  9. ^ Alonso, Mariano (14. 01. 2014). „Nace Vox, el partido politico de Santiago Abascal y Ortega Lara”. Libertad Digital (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 03. 02. 2019. г. Приступљено 08. 12. 2018. 
  10. ^ O'Leary, Elisabeth (16. 01. 2014). „Spanish ruling party rebels launch new conservative party”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 11. 2015. г. Приступљено 08. 12. 2018. 
  11. ^ Muro, Miriam (26. 05. 2014). „Tristeza y decepción en Vox tras los resultados de las Elecciones Europeas”. Libertad Digital (на језику: шпански). Приступљено 08. 12. 2018. 
  12. ^ „La afiliación al partido ultraderechista VOX aumenta un 20% en 40 días”. www.publico.es (на језику: шпански). Приступљено 08. 12. 2018. 
  13. ^ „VOX: “El 21D es fruto de un pacto oculto entre Rajoy y los golpistas””. El Plural (на језику: шпански). 03. 11. 2017. Приступљено 08. 12. 2018. 
  14. ^ García, Jesús (11. 10. 2017). „El TSJ catalán admite la querella de Vox por rebelión contra Puigdemont”. El País (на језику: шпански). Приступљено 08. 12. 2018. 
  15. ^ „Los ex 'populares' Juan Antonio Morales y Antonio Pozo se incorporan a Vox”. Región Digital (на језику: шпански). 10. 09. 2018. Приступљено 08. 12. 2018. 
  16. ^ „Far-right gains foothold in Spanish region”. BBC News (на језику: енглески). 03. 12. 2018. Приступљено 08. 12. 2018. 
  17. ^ „VOX se pronuncia sobre el matrimonio gay”. youtube.com (на језику: шпански). 07. 03. 2014. Приступљено 08. 12. 2018. 
  18. ^ а б XAVIER, CASALS (21. 04. 2015). „Vox y su campaña contra la inmigración masiva”. elmanifiesto.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 04. 12. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2018. 
  19. ^ а б Abascal, Santiago (08. 11. 2015). „Santiago Abascal - Cádiz, Covadonga y Bruselas”. Libertad Digital (на језику: шпански). Приступљено 08. 12. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вокс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вокс_(политичка_странка)&oldid=26844011”