Волт Витман

С Википедије, слободне енциклопедије
Волт Витман
Walt Whitman - George Collins Cox.jpg
Волт Витман
Пуно имеВолт Витман
Датум рођења(1819-05-31)31. мај 1819.
Место рођењаВест Хилс, САД
Датум смрти26. март 1892.(1892-03-26) (72 год.)
Место смртиЊу Џерзи, САД

Волт Витман (енгл. Walt Whitman; Вест Хилс, 31. мај 1819. — Њу Џерзи, 26. март 1892) био је амерички песник. Витманова поезија представљала је идеје покрета трансцендентализма и његово дело раскида везе америчке књижевности са енглеском и конвенционалним метром и римом, стварајући независну и самосвојну америчку поезију.[1] Спада у најутицајније америчке песнике.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је као друго дете у многбројној породици Волетра Витмана старије и Лујзе ван Велзор. Његова породица је спадала у ране досељенике у САД.[3] Неколико година по Витмановом рођењу породица се сели у Бруклин, где је он до 1830. похађао државну школу намењену сиромашнијим деловима друштва.[3] Од 1833. породица прелази да живи и ради на селу, док Витман остаје у граду и ради као штампарски помоћник и словослогач. У том послу био је до уништења штампарије у пожару 1836.[3] Потом је кратко радио као путујући учитељ у лонгајлендских градићима. Након учитељског посла покренуо је новине са братом Џорџом које је објављивао годину дана.[3] Био је политички активан и учествовао је у кампањи за председничког кандидата Демократске странке.[3] У периоду 1841-1845 ради као новинар у Њујорку и поред новинских чланака објављује своје кратке приче и један роман, који нису имали значајнију уметнику вредност.[3] Од 1845. до 1848. ради у Бруклину као главни уредник месних новина, у које уводи књижевну критику коју повремено сам пише. Након Бруклина са братом се сели у Њу Орлеанс да уређује новопокренуте новине.[4]

Тромесечни живот у Њу Орлеансу оставља велики утисак на њега и касније утицај на његов рад. Присуствује разним догађајима попут сусрета са ратним ветеранима и продаји робова.[4]

Поново се враћа у Бруклин где уређује новине и бави се политиком.[4]

Сам штампа своје главно дело, познату књигу песама Влати траве, која се после појавила у многим издањима, на многим језицима.[5] Пише јој предговор, у којем износи захтеве за новом америчком књижевношћу. Влати траве је збирка песама у слободном стиху, која на снажан начин слави индивидуализам Америке, демократију и братство међу људима, те живо и усхићено описује амерички живот, посебно Њујорк. Дело је проглашено неморалним због слободне обраде полног живота (посебно хомоеротских тонова), па песник бива несхваћен од савременика. Међутим, модерна критика га сматра једним од најважнијих стваралаца у историји америчке књижевности. Највећи део тиража првог издања збирке који је износио око 800 примерака Витман је издделио пријатељима и познаницима.[5]

Године 1864. одлази у Вашингтон где негује рањене борце из Америчког грађанског рата.[6] Годину дана касније добија посао у Одељењу за индијанска питања Министарства унутрашњих послова, да би само годину дана касниеј добио отказ након што његова шефица сазнаје да је аутор збирке песама Влати траве за коју се говорило да је скаредна књига.[6] Наредних осама година у канцеларији врховног државног тужиоца.[6]

Кап га удара 1873. након чега постаје делимично парализован.[6] Сели се у Камден у Њу Џерзију где живи до краја живота.[6] У посету су му долазили бројни европски и амерички књижевници.[6]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Неколико Витманове браће погинуло је у америчком грађанском рату. [4]

Иако се расправа о Витмановој сексуалности и даље води, обично се сматра хомосексуалцем или бисексуалцем. Претпоставке и закључци о његовој сексуалности изведени су из његове поезије, премда се исти оспоравају. Његова поезија представља љубав и сексуалност на овоземаљски начин, лишен моралне препредености религије, типичан за Америчку културу тог времена, која сматра индивидуалност као једну од највреднијих врлина. Такође, његова дела су настала у првом раздобљу 19. века, пре медицинске класификације сексуалности.[7]

Витман  је током свог живота имао велики број интензивних пријатељстава са мушкарцима и младићима. Одређени биографи су навели како сматрају да без обзира на интензитет тих односа и присност, они заправо никада нису били карнални.[8]

Сматра се да је Питер Дојл био Витманова велика љубав. Дојл је радио као кондуктер када су се он и Волт упознали око 1866. године. Следећих пар година су били нераздвојни.[9][10][11][12]

Оскар Вајлд је упознао Витмана током свог боравка у Америци 1882. године, те је касније изјавио Џорџу Сесилу Ивсу, једном од првих активиста за права хомосексуалаца, да је Витманова сексуална оријентација изван сумње: „Имам пољубац Волта Витмана још увек на мојим уснама.“[13] 

Дела[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пурешић 2005, стр. 7.
  2. ^ Пурешић 2005, стр. 10.
  3. ^ а б в г д ђ Пурешић 2005, стр. 152.
  4. ^ а б в г Пурешић 2005, стр. 153.
  5. ^ а б Пурешић 2005, стр. 8.
  6. ^ а б в г д ђ Пурешић 2005, стр. 154.
  7. ^ D'Emilio & Freeman 1997
  8. ^ Norton, Rictor "Walt Whitman, Prophet of Gay Liberation" from The Great Queens of History, updated 18 November 1999.
  9. ^ Kaplan 2003, стр. 287.
  10. ^ Shively, Charley, ур. (1987). Calumus Lovers: Walt Whitman's Working Class Cammerados. Gay Sunshine Press. 
  11. ^ Reynolds, стр. 487.
  12. ^ Kaplan 2003, стр. 311-312
  13. ^ Stokes, John (1996). Oscar Wilde: Myths, Miracles and Imitations. Cambridge University Press. стр. 194.  Note 7
  14. ^ Schuessler, Jennifer (20. 2. 2017). „In a Walt Whitman Novel, Lost for 165 Years, Clues to Leaves of Grass. The New York Times. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • D'Emilio, John; Freeman, Estelle B. (1997). Intimate Matters: A History of Sexuality in America. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-14264-7. 
  • Kaplan, Justin (2003). Walt Whitman: A Life. Harper Perennial Modern Classics. стр. 287. 
  • Пурешић, Драган (2005). Изабрана поезија - Волт Витман. Итака Београд. стр. 156. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]