Војислав Лукић (писац)
| Војислав Лукић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1949. |
| Место рођења | Уровци код Обреновца,  Федеративна Народна Република Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Сељачке приче Нужничка република Смејалица |
Војислав Лукић (Уровци код Обреновца, 1949) српски је писац.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Војислав Лукић је рођен 1949 године. По занимању је професор општенародне одбране, у пензији. У младости је писао песме, био члан Савеза писаца аматера Југославије.[2] Хумореске из сеоског сеоског живота објављивао је у дневном листу Данас и Књижевном алманаху Палеж. Већ десетак година ради као ТВ новинар у РТВ- Маг, Обреновац, аутор је емисије Добар дан, домаћине, сарадник Обреновачке хронике.
Објављене књиге
[уреди | уреди извор]- Сељачке приче, кратка проза,Обреновачка хроника,2012
- Нужничка република, кратка проза,Обреновачка хроника,2014
- Смејалица, поезија за децу,Обреновачка хроника,2016
Дела објављена у часопису Палеж[3]
[уреди | уреди извор]- Домаћински дневник, 2006
- Манојло бадаваџија:лик и дело, 2007
- Момачки сан, 2010
- О администрацији:прича чика - Живадина, 2003
- Пријатељство, 2010
- Псовка, 2010
- Рамона и Остоја, 2004
- Срећан човек, 2008
- Умирање, 2008
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Лукић, Војислав (2014). Нужничка република. Обреновац: Обреновачка хроника. стр. 145.
- ^ Лукић, Војислав (2016). Смејалица. Обреновац: Обреновачка хроника. стр. 45.
- ^ „Алманах Палеж”. Библиотека Обреновац. Архивирано из оригинала 13. 02. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2017.