Врело Млаве

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 44°11′26″ СГШ; 21°47′22″ ИГД / 44.190666° СГШ; 21.789333° ИГД / 44.190666; 21.789333

Врело Млаве
Извор реке Млаве у Жагубици
Извор реке Млаве у Жагубици
Температура воде 9,3–11 0C
Планински венац Бељаница
Геопростор Жагубичка котлина
Област североисточна Србија
Држава  Србија
Врело Млаве на мапи Србије
Врело Млаве

Врело Млаве или Жагубичко врело је извор у североисточној Србији. Извор је реке Млаве.[1]

Положај и карактеристике[уреди]

Налази се на јужној периферији Жагубице од чијег је центра удаљено 1 km на југоистоку жагубичке котлине, испод северних падина Бељанице, на надморској висини од 314 m. Само врело има изглед мањег језера и, у ствари, представља потопљену вртачу окружену планинским висовимаима Конџила и Врелске Падине.

Ујезерена површина врела има пречник од 25 m, у правцу северозапад-југоисток, односно, 29 m у правцу исток-запад а укупан обим је 93 m. Највећа измерена дубина износи 84 m, али може се са сигурношћу рећи да је она знатно већа, с обзиром да вода избија из сифонских канала и то под великим притиском који спречава тачнија мерења. Ронилачке екипе спустиле су се до дубине од око 84 метра, али нису доспели до дна врела, тако да је стварна дубина овог извора и данас непозната.[2]

Вода која храни врело у виду кључева на дну и странама потопљеног басена, формира отоку дужине око 150 m и ширине 12 m. После лучног тока према северозападу, отока се спаја са Тисницом и формира реку Млаву.

Врело Млаве има зелену до тамнозелену боју воде, која долази од околног зеленила и алги у плићим деловима. Вода неприметно избија на површину и ретко се мути. Провидност воде креће се од 4–10 m, а температура воде од 9,3–11 °C.

Врело Млаве је позната туристичка атракција, и за стране туристе и за локалне посетиоце. Врело Млаве је заштићено као хидролошки споменик прве категорије.

Погледајте још[уреди]

Хомоље

Спољни извори[уреди]

  1. „Дубинска крашка врела у кршу источне Србије“, Др. Јован Б. Петровић, Гласник српског географског Друштва, бр.2, 2002. године, научни рад, стр.10
  2. Triton-Ast

Спољашње везе[уреди]