Вук и седам јарића

С Википедије, слободне енциклопедије

Вук и седам јарића
Илустрација бајке Вук и седам јарића
Бајка
ИмеВук и седам јарића
Подаци
ДржаваНемачка

Вук и седам јарића (нем. Der Wolf und die sieben jungen Geißlein) је бајка коју су прикупила браћа Грим, и објављена је у Гримовим бајкама.[1] Припада типу Aarne–Thompson–Uther (ATU Index) 123.

Вук и седам јарића

Прича очигледно личи на „Три прасета“ и друге врсте бајки типа 124. Спашавање деце из вучјег стомака и његово кажњавање пуњењем стомака камењем такође се могу упоредити са спашавањем и осветом Црвенкапе против вука (ATU Index 333).[2]

Порекло[уреди | уреди извор]

Причу су објавила браћа Грим у првом издању књиге Бајке браће Грим 1812. године. Њихов извор је била породица Хазенфлуг из Ханауа.[3] Слична прича, Вук и јаре, испричана је на Блиском истоку и деловима Европе, а вероватно је настала у првом веку.[4]

Садржај[уреди | уреди извор]

Мајка коза оставља седморо деце - јарића код куће док одлази у шуму да нађе храну. Пре него што оде, упозори своје младе на великог злог вука који ће покушати да се ушуња у кућу и поједе их. Вук ће се претварати да им је мајка и убедити децу да отворе врата. Мала деца ће моћи да препознају своју праву мајку по белим ногама и слатком гласу.

Мајка коза одлази, а седморо јарића остаје у кући. Убрзо, на вратима зачују глас који каже „Пустите ме децо, ваша мајка има понешто за сваког од вас“. Био је то вук, чији га груби глас издаје, а деца га не пуштају унутра. Вук одлази на пијацу и краде мало меда (креде[5]) да ублажи глас. Мало касније, деца зачују други глас на вратима: „Пустите ме децо, ваша мајка има понешто за сваког од вас“. Овог пута глас је висок и сладак попут гласа њихове мајке. Спремају се да га пусте унутра, када најмлађе дете погледа испод пукотине на вратима и примети вукове велике, црне ноге. Одбијају да отворе врата, а вук поново одлази.

Вук одлази у пекару (воденицу[6]) и краде мало брашна, размазујући га по себи, белећи црне ноге. Враћа се и каже: "Пустите ме децо, ваша мајка има понешто за сваког од вас." Деца виде његова бела стопала и чују његов слатки глас, па отварају врата. Вук ускочи у кућу и прогута шесторо деце. Најмлађе дете се сакрије од вука у дедином сату.

Касније тог дана, мајка коза се враћа кући из шуме. Изненађена је кад нађе врата широм отворена и само једно дете. Осврће се око себе и види вука, чврсто заспалог испод дрвета. Толико је прејео да не може да се креће. Мајка коза зове своје најмлађе дете да јој брзо донесе маказе, иглу и мало конца. Она пресече вучји стомак и шесторо јарића чудесно извире неоштећено. Вучји трбух напуне камењем, а мајка га поново зашије. Кад се вук пробуди, веома је жедан. Одлази до реке да пије, али упада и утапа се под тежином камења. Породица живи срећно до краја живота.

Анализа[уреди | уреди извор]

Јарићи представљају децу која слушају родитеље, али због недостатка животног искуства наседају превари опасног зликовца. Јарићи остају сами код куће и суочавају се са претњом страшног вука. Иако су упозорени да не наседају на његове сплетке, они ипак погреше и постану његове жртве.

Ова прича веома је актуална, јер и у садашње време вребају нове опасности по децу, највише од оних који желе искористити њихову лаковерност. У бајци превладава најважније начело, а то је праведност због чега ће се добри ликови спасити док ће лоши бити кажњени.

С друге стране прича указује на то да су понекад и она најмања деца мудра и сналажљива. Тако се у овој причи истиче најмлађе јаре који је успело да надмудри вука. Мудро јаре се добро скрило те тиме показало како величина и снага нису увек најважнији у животу.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ashliman, D. L. (2002). „The Wolf and the Seven Young Kids”. University of Pittsburgh. 
  2. ^ Ashliman, D. L. (2002). „The Wolf and the Seven Young Kids”. University of Pittsburgh. 
  3. ^ Ashliman, D. L. (2002). „The Wolf and the Seven Young Kids”. University of Pittsburgh. 
  4. ^ Boyle, Alan (13. 11. 2013). „Such deep roots you have: How Little Red Riding Hood's tale evolved”. NBC News (на језику: енглески). NBC News. Приступљено 7. 6. 2020. 
  5. ^ „Бајка: Вук и седам јарића”. opusteno.rs. Приступљено 19. 3. 2021. [мртва веза]
  6. ^ „Vuk i sedam jarića”. pcskolarac.info. Приступљено 19. 3. 2021. 
  7. ^ „Vuk i sedam kozlića”. lektire.hr. Приступљено 19. 3. 2021. 

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]