Домаћа коза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Домаћа коза
Временски распон: .01–0 Ma
Неолит – садашњост
Goat family.jpg
домаћа коза са два јарета
Hausziege 04.jpg
Патуљаста коза на пању
Припитомљен
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
Подврста:
C. a. hircus
Триномијално име
Capra aegagrus hircus
(Linnaeus, 1758)
Синоними

Capra hircus Linnaeus, 1758
Capra depressa Linnaeus, 1758
Capra mambrica Linnaeus, 1758
Capra reversa Linnaeus, 1758

Домаћа коза или једноставно коза (лат. Capra aegagrus hircus) домаћа је животиња, подврста дивље козе (лат. Capra aegagrus) из Азије и источне Европе. Мужјак козе назива се јарац, а младунче јаре. Коза је члан животињске фамилије Bovidae и козно—антилопске потфамилије Caprinae. Козе су блиско сродне са овцама. Постоји преко 300 засебних типова коза.[1] Козе су једна од најраније доместикованих врста животиња, и кориштене су за млеко, месо, крзно, и кожу широм света.[2] Козје млеко се обично претвара у козји сир.

Године 2011, постојало је више од 924 милиона коза широм света, према подацима УН Организације за храну и пољопривреду.[3]

Историја[уреди]

Језгра рогова из неолитског села Атлит Јам

Козе су међу најраније доместикованим животињама.[4] Једна недавна генетичка анализа[5] је потврдила археолошку евиденцију да је дивља врста Bezoar ibex из Загроских планина највероватније оригинални предак свих домаћих коза данашњице.[4]

Неолитски пољопривредници су почели да прикупљају стада дивљих коза превасходно ради лаког доступа млеку и месу, као и због њиховог измета, који је био кориштен као гориво, и њихових костију, длаке и жила за одећу, грађевински материјал и оруђа.[1] Најранији остаци доместикованих коза потичи од пре 10.000 година и нађени су у Гањ Дару у Ирану. Козји остаци су нађени на археолошким локацијама у Јерихону, Чога Мамију,[6] Џејтуну, и Чајону, према којима се доместикација коза у Западној Азији датира на између пре 8000 и 9000 година.[4] Студије ДНК евиденције сугеришу да је до доместикације дошло пре око 10.000 година.[5]

Историјски, козја кожа је кориштена као вид посуде за воду и вино при путовању и транспорту вина за продају. Она је исто тако кориштена за прављење пергамента.

Узгој[уреди]

Козе су веома заступљене у земљама са екстезивном пољопривредном производњом, премда њихова популација бележи раст и у богатијим земљама, највише због нетолерантности појединих група људи на кравље млеко. Гледано у односу на димензије тела, коза даје више млека (у односу на сопствену тежину) него било која друга животиња — до 3kg млека дневно.

Најзначајније и најзаступљеније расе домаћих коза у Србији су:

Размножавање[уреди]

Коза достиже полну зрелост са 5 месеци (мужјак) односно 7 месеци (женка) живота. Коза је плодна до седме године старости, и обично рађа 1 до 3 младунчета. Циклус код козе траје 21 дан, почиње у јесен и понавља се неколико месеци уколико не дође до оплођења, еструс траје око једног до 3 дана. Гестациони период козе траје око 150 дана.

Значај[уреди]

Козе се гаје ради млека, меса, коже и длаке.

Козје млеко је здравије од крављег и лакше се вари. Од њега се може правити сир. Најпознатија млечна раса је санска коза, а затим алпска коза.

Месо се такође користи у исхрани, иако није цењено као кравље, свињско или овчје. Од раса које се гаје првенствено због меса, позната је бурска коза.

Од козје коже се праве веома меке и удобне рукавице. Понегде се и крзно (кострет) од појединих врста користи за производњу одевних предмета.

Неке расе (ангорска и кашмирска коза) се гаје због своје квалитетне длаке, која се шиша као код оваца.

Расе[уреди]

Бурска коза
Ангорска коза

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Hirst, K. Kris. "The History of the Domestication of Goats". About.com. Accessed August 18, 2008.
  2. ^ Coffey, Linda, Margo Hale, and Ann Wells; "Goats: Sustainable Production Overview. Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 4, 2007) (на језику: енглески)
  3. ^ FAOSTAT, United Nations Food and Agriculture Organization 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Breeds of Livestock; Goats: (Capra hircus)”. Oklahoma State University Board of Regents. 
  5. 5,0 5,1 Naderi, Saeid; Rezaei, Hamid-Reza; Pompanon, François; Blum, Michael G. B.; Negrini, Riccardo; Naghash, Hamid-Reza; Balkiz, Özge; Mashkour, Marjan; Gaggiotti, Oscar E.; Ajmone-Marsan, Paolo; Kence, Aykut; Vigne, Jean-Denis; Taberlet, Pierre (18. 11. 2008). „The goat domestication process inferred from large-scale mitochondrial DNA analysis of wild and domestic individuals”. PNAS. 105 (46): 17659—17664. Bibcode:2008PNAS..10517659N. PMC 2584717Слободан приступ. PMID 19004765. doi:10.1073/pnas.0804782105. 
  6. ^ Maisels, C.K. The Near East: Archaeology in the Cradle of Civilization Routledge, 1999; p.124

Литература[уреди]

  • Ћеранић, Др Вукосава (1984). Козарство. Економски биро. стр. 140. 

Спољашње везе[уреди]