Гај Фокс
Гај Фокс | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 13. април 1570. |
| Место рођења | Јорк,  Енглеска |
| Датум смрти | 31. јануар 1606. (35 год.) |
| Место смрти | Лондон, Енглеска |
| Супружник | нема вредности |
| Родитељи | Edward Fawkes Edith Jackson (Blake) |
Гај Фокс (енгл. Guy Fawkes /ˈɡaɪ ˈfɔːks/; 13. април 1570 – 31. јануар 1606),[lower-alpha 1] познат и као Гидо Фокс, име које је добио док се борио за Шпанију, је био члан групе провинцијских енглеских католика који је испланирао Барутну заверу 1605.
Фокс је рођен у Јорку, где се и школовао. Његов отац је умро када је Фокс имао осам година. Након смрти оца, његова мајка се удала за католика. Фокс је прешао у католицизам и отишао на континент, где се борио у Осамдесетогодишњем рату на страни католичке Шпаније. Отпутовао је у Шпанију да тражи подршку за католичку побуну у Енглеској, али није имао успеха. Касније је упознао Томаса Винтоура, са којим се вратио у Енглеску.
Винтоур га је упознао са Робертом Катсбијем, који је планирао атентат на краља Џејмса I и повратак католичког владара на престо. Завереници су поставили барут испод Дома лордова и требало је да га Фокс запали. Међутим, анонимно писмо је упозорило власти о атентату, тако да су власти претражиле Вестминстерску палату 5. новембра и пронашли су Фокса како чува барут. Током наредних неколико дана, био је испитиван и мучен, а на крају је признао. Непосредно пре погубљења 31. јануара, Фокс је пао са скеле на којој је требало да буде обешен и сломио је врат.
Младост[уреди | уреди извор]
Детињство[уреди | уреди извор]
Гај Фокс је рођен 1570. године у Стонгејту у Јорку. Он је био други од четворо деце Едварда Фокса и његове жене Едит.[а] Његови родитељи су били причесници цркве Енглеске.[3] Гајев рођак, Ричард Каулинг, постао је исусовски свештеник.[4] Гај није било уобичајено име у Енглеској, али је можда било популарно у Јорку због локалног племића, сер Гај Фејрфакса. Могуће је да је Фокс добио име по њему.[5]
Тачан датум Фоксовог рођења није познат, али је крштен у цркви Светог Михела ле Белфреја 16. априла. Пошто је било традиционално да прођу три дана између рођења и крштења, Фокс је вероватно рођен 13. априла.[4] Године 1568., Едит је родила ћерку звану Ана, али је дете умрло са седам недеља. Родила је још две кћери након Гаја: Ану (1572), и Елизабету (1575).[5][6]
Када је Гај имао осам година, 1579. године, његов отац је умро. Његова мајка се неколико година после тога преудала за католика Диониса Бејнбрига (или Дениса Баинбрига). Верује се да је Фокс због њега постао католик.[7][8]
Војна каријера[уреди | уреди извор]
У октобру 1591. је продао имање у Клифтону које је наследио од оца.[б] Отпутовао је на Европски континент да учествује у Осамдесетогодишњем рату на страни Католичке Шпаније, против Низоземске републике. Борио се од 1595. до 1598. године. Иако Енглеска није у том периоду водила копнене борбе против Шпаније, државе јесу биле у рату, а Шпанска армада се десила пре само пет година. Фокс се придружио сер Вилијаму Стенлију, енглеском католику и искусном команданту у педесетим годинама, који је окупио војску за рат у Ирској. Елизабета I је имала добро мишљење о Стенлју, али након његове предаје у Девентеру 1587. године, он и његова војска су почели да ратују за Шпанију. Фокс је за време рата постао млађи официр, а 1603. је предложен за капетанију.[2] Те исте године је отпутовао у Шпанију да тражи помоћ за католичку побуну у Енглеској.
Барутна завера[уреди | уреди извор]
Фокс је 1604. године приступио групи радикалних енглеских католика који су планирали да убију протестантског краља Џејмса и да на престо уместо њега доведу принцезу Елизабету.[9][10] Један Фоксов пријатељ га је описао као човека "лојалног пријатељима" и "вештог ратника", и због овога је вероватно имао поштовање осталих завереника.[2] Ауторка Антониа Фресер описује Фокса као "високог и снажног мушкарца, са густом црвенкасто-браон косом и са жбунастом црвенкасто-браон брадом", и додаје да је Фокс био "човек од акције ... способан и за интелектуалне и за физичке напоре."[11]
Први састанак завереника је одржан 20. маја 1604. године у једној гостионици у Лондону.[в] Један од завереника је предложио да убију краља и његову власт тако што ће дићи у ваздух "кућу парламента барутом". Један од завереника који се није слагао са планом, Винтоур, је послат на Европски континент да тражи помоћ. Винтоур се срео са шпијуном у егзилу, Хју Овеном,[13] и сер Вилијамом Стенлијом, који су рекли му рекли да неће добити помоћ од Шпаније. Мада га је Овен упознао са Фоксом, који је дуго био ван Енглеске и зато није био познат тамо. Винтоур је испричао Фоксу за план и Фокс је пристао да им помогне.[2] Њих двојица су се вратила у Енглеску у априлу 1604. године.[14]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Fawkes's mother's maiden name is alternatively given as Edith Blake,[1] or Edith Jackson.[2]
- ^ Although the Oxford Dictionary of National Biography claims 1592, multiple alternative sources give 1591 as the date. Peter Beal, A Dictionary of English Manuscript Terminology, 1450 to 2000, includes a signed indenture of the sale of the estate dated 14 October 1591. (pp. 198–199)
- ^ Also present were fellow conspirators John Wright, Thomas Percy, and Thomas Wintour (with whom he was already acquainted).[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Guy Fawkes, The Gunpowder Plot Society, Архивирано из оригинала 18. 03. 2010. г., Приступљено 19. 5. 2010
- ^ а б в г Nicholls, Mark (2004), „Fawkes, Guy (bap. 1570, d. 1606)”, Oxford Dictionary of National Biography (online изд.), Oxford University Press, doi:10.1093/ref:odnb/9230, Приступљено 6. 5. 2010
- ^ "Fawkes, Guy" in The Dictionary of National Biography, Leslie Stephen, ed., Oxford University Press, London (1921–1922).
- ^ а б Fraser 2005, стр. 84
- ^ а б Sharpe 2005, стр. 48
- ^ Fraser 2005.
- ^ Sharpe 2005, стр. 49
- ^ Sharpe 2005.
- ^ Northcote Parkinson 1976, стр. 46.
- ^ Fraser 2005, стр. 140–142.
- ^ Fraser 2005, стр. 84.
- ^ Fraser 2005, стр. 117–119
- ^ Fraser 2005, стр. 87.
- ^ Fraser 2005, стр. 117–119.
Литература[уреди | уреди извор]
- Allen, Kenneth (1973). The Story of Gunpowder. Wayland. ISBN 978-0-85340-188-9.
- Bengsten, Fiona (2005). Sir William Waad, Lieutenant of the Tower, and the Gunpowder Plot (illustrated изд.). Trafford Publishing. ISBN 978-1-4120-5541-3.
- Cobbett, William (1857), A History of the Protestant Reformation in England and Ireland, Simpkin, Marshall and Company
- Fox, Adam; Woolf, Daniel R. (2002). The spoken word: oral culture in Britain, 1500–1850. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-5747-2.
- Fraser, Antonia (2005) [1996]. The Gunpowder Plot. Phoenix. ISBN 978-0-7538-1401-7.
- Haynes, Alan (2005) [1994]. The Gunpowder Plot: Faith in Rebellion. Hayes and Sutton. ISBN 978-0-7509-4215-7.
- Northcote Parkinson, C. (1976). Gunpowder Treason and Plot. Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-77224-8.
- Sharpe, J. A. (2005). Remember, Remember: A Cultural History of Guy Fawkes Day (illustrated изд.). Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01935-5.
- Thompson, Irene (2008). The A to Z of Punishment and Torture: From Amputations to Zero Tolerance. Book Guild Publishing. ISBN 978-1-84624-203-8.
- Younghusband, George (2008). A Short History of the Tower of London. Boucher Press. ISBN 978-1-4437-0485-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
