Гиза
| Гиза арап. الجيزة | |
|---|---|
.jpg) Поглед на Гизу и пирамиде | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Египат |
| Губернија | Гиза |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2008. | 3.258.540 |
| — густина | 2.062,69 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 30° 01′ 00″ С; 31° 13′ 00″ И / 30.016667° С; 31.216667° И |
| Временска зона | UTC+2 |
| Апс. висина | 16 m |
| Површина | 1.579,750 km2 |
  Гиза Гиза на карти Египта | |
| Поштански број | (+20) 2 |
| Позивни број | 027 |
| Веб-сајт | |
| http://www.giza.gov.eg/English/default.aspx | |
Гиза (арап. الجيزة /al-ǧīzah;/; на египатско арапском дијалекту Каира изговара као eg-Gīza; исто тако понекад је писано Gizeh, Ghizeh, или Geezeh) је град у Египту у гувернорату Гиза. Према процени из 2008. у граду је живело 3.258.540 становника. Гиза је изграђена на западној обали реке Нил, 20 km југозападно од централног Каира, данашњи део шире каирске метрополе.
Гиза је једна од најпознатијих туристичких дестинација захваљујући свом комплексу импресивних древних споменика. То је гробни комплекс египатских краљева и храмова, који се састоји од Велике сфинге, великих пирамида, бројних других пирамида и храмова.
Гиза је некада била гринички меридијан, референтна тачка за одређивање географске дужине, највероватније за подручје великих пирамида.
Географија
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
[уреди | уреди извор]| Клима Гизе | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 28 (82) |
30 (86) |
36 (97) |
41 (106) |
43 (109) |
46 (115) |
41 (106) |
43 (109) |
39 (102) |
40 (104) |
36 (97) |
30 (86) |
46 (115) |
| Максимум, °C (°F) | 19,3 (66,7) |
20,9 (69,6) |
24,2 (75,6) |
28,4 (83,1) |
32,0 (89,6) |
34,9 (94,8) |
34,5 (94,1) |
34,4 (93,9) |
32,4 (90,3) |
30,2 (86,4) |
25,4 (77,7) |
21,1 (70) |
28,14 (82,65) |
| Просек, °C (°F) | 13,0 (55,4) |
14,0 (57,2) |
17,2 (63) |
20,5 (68,9) |
24,0 (75,2) |
27,1 (80,8) |
27,5 (81,5) |
27,5 (81,5) |
25,6 (78,1) |
23,5 (74,3) |
19,2 (66,6) |
15,0 (59) |
21,18 (70,13) |
| Минимум, °C (°F) | 6,8 (44,2) |
7,2 (45) |
10,3 (50,5) |
12,7 (54,9) |
16,1 (61) |
19,3 (66,7) |
20,6 (69,1) |
20,7 (69,3) |
18,9 (66) |
16,8 (62,2) |
13,0 (55,4) |
8,9 (48) |
14,28 (57,69) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 2 (36) |
4 (39) |
5 (41) |
8 (46) |
11 (52) |
16 (61) |
17 (63) |
17 (63) |
16 (61) |
11 (52) |
4 (39) |
4 (39) |
2 (36) |
| Количина падавина, mm (in) | 4 (0,16) |
3 (0,12) |
2 (0,08) |
1 (0,04) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
3 (0,12) |
4 (0,16) |
17 (0,68) |
| Извор #1: Climate-Data.org[1] | |||||||||||||
| Извор #2: Voodoo Skies[2] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]
Најпознатије археолошко налазиште Гизе, Висораван Гизе, садржи неке од најпознатијих споменика древне египатске историје. Некада се развијао захваљујући Нилу који је директно плавио Висораван Гизу, па су Пирамиде у Гизи биле саграђене тако да се с њих може видети древна египатска престолница Мемфис, која је у доба њихове изградње била у близини данашњег Каира. Сам град се доста мењао кроз време. Промене инфраструктуре су забежене за време различитих режима који су владали Египтом, укључујући Британце у 19. и раном 20. веку, који су саградили велики број цеста, улица и зграда у околном подручју. Често се погрешно мисли да је Гиза ништа друго до пустињска област; међутим, Гиза је постала средиште културе Египта те је густо насељена, тако да у њој постоје многе зграде и градске службе. Гиза је привукла светску пажњу због великог броја древних египатских споменика на Висоравни Гиза, који су привукле милионе туриста и посетилаца. Због тога су у инфтаструктуру Гизе улагали како британске власти пре египатске револуције, тако и савремена египатска влада с обзиром на његову туристичку важност. Један од познатих делова Гизе је Алхарам, који је у прошлости био популаран због ноћних клубова. У Замалеку пак живи египатска средња класа, док је недавно Алмохандесеен постао пренасељен.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2008. живело 3.258.540 становника.
| 1986. | 1996. | 2006. |
|---|---|---|
| 1.883.189[3] | 2.221.868[3] | 3.087.878[3] |
Привреда
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Гиза је економски потенцијал Египта. Захваљујући бројним туристима, Гиза је седиште многобројних луксузних хотела чији се број из године у годину повећава.
Развијена је и филмска, керамичарска, машинска и дуванска индустрија.
Туризам
[уреди | уреди извор]Захваљујућу бројним храмовима и споменицима културе Старог Египта, милиони туриста сваке године долазе у Гизу. Најзначајнија туристичка дестинација свакако су Пирамиде у Гизи, комплекс од три гробнице египатских владара.
Гиза је са Шарм ел Шеиком и Каиром најпознатији египатска туристичка дестинација.
Саобраћај
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Образовање
[уреди | уреди извор]Поред предшколских, основних и средњошколских установа у Гизи је 1932. основана и Академија арапског језика. Универзитет Каира је 1924. премештен из Каира у Гизу.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Climate: Giza – Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Архивирано из оригинала 14. 9. 2013. г.
- ^ „El-Giza, Egypt”. Voodoo Skies. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г.
- ^ а б в „Egypt: largest cities and towns and statistics of their population”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2012. г. Приступљено 2. 12. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Giza Archives Project
- Giza на Wikivoyage
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
