Нулти меридијан

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Гринички меридијан)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Гринички меридијан (црвена вертикална линија) на раванској пројекцији Земље

Нулти меридијан или Гринички меридијан је меридијан који се користи као међународна референца (линија лонгитуде) у географском координатном систему у коме је ова лонгитуда деинисана као 0°. Зајено, нулти меридијан и његов антимеридијан (180. меридијан у 360°-систему) за одређивање географске дужине формирају велику кружницу. Овај велики круг дели сфероид на две хемисфере. Ако се неко користи правцима Истока и Запада са дефинисаног почетног меридијана, онда се оне могу назвати источна и западна хемисфера.

Герхард Меркатор у свом Atlas Cosmographicae (1595) користи главни меридијан негде у близини 25°З, пролазећи непосредно западно од острва Санта Марија у Атлантику. Његов 180. меридијан пролази дуж теснаца Анјан (Берингов пролаз)

Нулти меридијан је ултиматно произвољан, за разлику од екватора, који је одређен осом ротације. За Земљин главни меридијан, разне конвенције су коришћене или заговаране у различитим регионима током историје.[1] Најчешћи савремени меридијан је IERS референтни меридијан. Он је изведен, али незнатно одступа од Гриничког меридијана, који је 1884. године изабран као међународни стандард.

Географске дужине за Земљу и Месец мере се од њиховог почетног меридијана на 0° до 180° источно и до 180° западно. За сва остала тела Сунчевог система, лонгитуда се мери од 0° (њихов почетни меридијан) до 360°. Западне лонгитуде се користе ако је ротација тела директна, односно следи правило десне руке. Источне лонгитуде се користе ако је ротација ретроградна.[2] Међутим, °И које су веће од 180 могу се претворити у °З одузимањем вредности од 360. Исто важи и за °З веће од 180, конвертујући их у °И.

Опис[уреди | уреди извор]

Гринички меридијан се узима за „нулти меридијан“, односно меридијан који се дефинише као 0° географске дужине. Он пролази кроз Гриничку опсерваторију, у истоименом месту код Лондона. Најдаљи меридијан од Гриничког (180°) представља границу између источне и западне Земљине хемисфере.

За разлику од Земљиних паралела које су одређене осом ротације Земље, избор гриничког меридијана је усвојена конвенција. Током историје коришћене су разне конвенције о почетном меридијану. Гринички меридијан је усвојен као међународни стандард октобра 1884. на међународној конференцији у Вашингтону.

Подручја кроз која пролази[уреди | уреди извор]

Почетни меридијан означен на опсерваторији у Гриничу

Од северног до јужног пола, гринички меридијан пролази кроз следеће океане и државе:

Списак примарних меридијана на Земљи[уреди | уреди извор]

Локалитет Савремена географска дужина Назив меридијана Коментар
Берингов мореуз 168°30' З Пјер Жансен је предложио овај меридијан као могући неутрални почетни меридијан на Међународној конференцији о меридијанима 1884. године[3]
Вашингтон 77°03′56.07″ З (1897) or 77°04′02.24″ З (NAD 27) or 77°04′01.16″ З (NAD 83) Меридијан Нове поморске опсерваторије
Вашингтон 77°02′48.0″ З, 77°03′02.3″, 77°03′06.119″ З или 77°03′06.276″ З (што је требало да буде NAD 27). Да је NAD27, каснији би био 77°03′05.194″ W (NAD 83) Меридијан Старе поморске опсерваторије
Вашингтон 77°02′11.56299″ З (NAD 83),[4] 77°02′11.55811″ З (NAD 83),[5] 77°02′11.58325″ З (NAD 83)[6] (три различита монумента која су првобитно требало да буду на меридијану Беле куће) Меридијан Беле Куће
Вашингтон 77°00′32.6″ З (NAD 83) Капитол меридијан
Филаделфија 75° 10' 12″ З [7][8]
Рио де Жанеиро 43° 10' 19″ З [9]
Острва блажених / Азури 25° 40' 32″ З Коришћен до средњег века, предложио га је Пјер Жансен као један од могућих неутралних меридијана на Међународној конференцији о меридијанима[10]
Јеро (Ферски),
Канарска острва
18° 03' З,
later redefined as
17° 39' 46″ З
Ферски меридијан [11]
Тенерифе 16° 38' 22" З Тенерифски меридијан Постао је проминентан међу холандским картографима и навигаторима након што су напустили идеју магнетног меридијана[12]
Кадиз 6° 17' 35.4" З Кадишки меридијан Краљевска опсерваторија у југоисточној кули Кастиљо де ла Вила, коју је током 1735–1850 користила шпанска морнарица.[13][14]
Лисабон 9° 07' 54.862″ З [15]
Мадрид 3° 41' 16.58″ З [15]
Кју 0° 00' 19.0″ З Примарни меридијан (пре Гринича) Лоциран у Кју опсерваторији краља Џорџа III
Гринич 0° 00' 05.3101″ З Гринички меријдијан Ери меридијан[16]
Гринич 0° 00' 05.33″ З Нулти меридијан борбеног прегледа Уједињеног Краљевства Бредлијев меридијан[16]
Гринич 0° 00' 00.00″ IERS референтни меридијан
Париз 2° 20' 14.025″ И Париски меридијан
Брисел 4° 22' 4.71″ И [15]
Антверпен 4° 24' И Антверпенски меридијан
Амстердам 4° 53' И Кроз Вестеркерк у Амстердаму; коришћен за дефинисање законског времена у Холандији од 1909. до 1937. године[17]
Берн 7° 26' 22.5″ И
Пиза 10° 24' И [7]
Осло (Кристјанија) 10° 43' 22.5″ И [7][8]
Фиренца 11°15' И Флорентински меридијан Кориштен у Петерсовој пројекцији, 180° од меридијана који пролази кроз Берингов пролаз
Рим 12° 27' 08.4″ И Меридијан Монте Марио Кориштен у Римском 40 датуму[18]
Копенхаген 12° 34' 32.25″ И Рундеторн[19]
Напуљ 14° 15' И [10]
Пресберг 17° 06' 03″ И Meridianus Posoniensis Користио га је Самуел Миковини
Будим 19° 03' 37″ И Меридиан у Будиму Кориштен током 1469–1495; увео га је Региомонтан, а користили су га Марсин Билика, Галеото Марзио, Миклош Ердели (1423–1473), Јоханес Толхопф (око 1445–1503), Јоханес Мунц. Смештен у краљевском замку (и опсерваторији) у Будиму.[20]
Стокхолм 18° 03' 29.8″ И У Стокхолмској опсерваторији[15]
Краков 19° 57' 21.43″ И Краковски меридијан у Старој краковској опсерваторији у Сњадецковом колеџу; такође поменут у раду Николе Коперника О револуцијама небеских сфера.
Варшава 21° 00' 42″ И Варшавски меридијан [15]
Варад 21° 55' 16″ И Tabulae Varadienses [21] Између 1464. и 1667. Георг фон Пурбах је у тврђави Орадеа (у то време Варад) поставио почетни меридијан.[22] У свом дневнику Колумбо је навео да је на броду имао једну копију Табуле Варадијске (Tabula Varadiensis или Tabulae directionum) за израчунавање стварног меридијана на основу положаја Месеца, у корелацији са Варадом. Америго Веспучи се такође напоменуо како је стекао знање за израчунавање меридијана помоћу ових табела.[23]
Александрија 29° 53' И Александријски меридијан Меридијан Птоломејског Алмагеста.
Санкт Петербург 30° 19' 42.09″ И Пулковски меридијан
Кеопсова пирамида 31° 08' 03.69″ И 1884[24]
Јерусалим 35° 13' 47.1″ И [8]
Мека 39° 49' 34″ И Такође погледајте меканско време[25]
Уџајин 75° 47' И Кориштен у индијској астрономији и календарима из 4. века (такође погледајте време у Индији).[26]
Кјото 136° 14' И Користи се на јапанским картама из 18. и 19. века (званично 1779–1871). Тачно место непознато, али је у „Кајрекисиу” у граду Нишигекоутиу у Кјоту, тадашњој престоници.
~ 180 Супротно Гринич, предложен 13. октобра 1884. на Међународној конференцији о меридијанима од стране Сандфорда Флеминга.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Prime Meridian, geog.port.ac.uk
  2. ^ Archimal, B. A.; et al. ( ) (2015), Report of the IAU Working Group on Cartographic Coordinates and Rotational Elements: 2015 (PDF), стр. 27 of 46, »The range of longitudes shall extend from 0° to 360°. Thus, west longitudes are used when the rotation is direct, and east longitudes are used when the rotation is retrograde. ... The Earth, Sun, and Moon do not traditionally follow this definition. Their rotations are direct and longitudes run both east and west 180°, or positive to the east 360°.« 
  3. ^ International Conference Held at Washington for the Purpose of Fixing a Prime Meridian and a Universal Day. October, 1884, pp. 43–51. Project Gutenberg
  4. ^ NGS 2016, PID: HV1847.
  5. ^ NGS 2016, PID: HV1846.
  6. ^ NGS 2016, PID: AH7372.
  7. 7,0 7,1 7,2 Hooker (2006), introduction.
  8. 8,0 8,1 8,2 Oct. 13, 1884: Greenwich Resolves Subprime Meridian Crisis, WIRED, 13 October 2010.
  9. ^ Atlas do Brazil, 1909, by Barão Homem de Mello e Francisco Homem de Mello, published in Rio de Janeiro by F. Briguiet & Cia.
  10. 10,0 10,1 10,2 „The Project Gutenberg eBook of International Conference Held at Washington for the Purpose of Fixing a Prime Meridian and a Universal Day”. Gutenberg.org. 12. 2. 2006. Приступљено 28. 3. 2016. 
  11. ^ Ancient, used in Ptolemy's Geographia. Later redefined 17° 39' 46″ З of Greenwich to be exactly 20° З of Paris. French "submarin" at Washington 1884.
  12. ^ A.R.T. Jonkers; Parallel meridians: Diffusion and change in early modern oceanic reckoning, in Noord-Zuid in Oostindisch perspectief, The Hague, 2005, p. 7. Retrieved 2 February 2015.
  13. ^ "In search of the lost meridian of Cadiz", El País, 23 December 2016. Retrieved 8 November 2018.
  14. ^ Antonio Lafuente and Manuel Sellés, El Observatorio de Cádiz (1753–1831), Ministerio de Defensa, 1988, p.144, ISBN 84-505-7563-X.
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 Bartky, Ian R. (2007). One Time Fits All: The Campaigns for Global Uniformity. Stanford University Press. стр. 98. ISBN 978-0-8047-5642-6. 
  16. 16,0 16,1 Dolan 2013a.
  17. ^ Eenheid van tijd in Nederland (Unity of time in the Netherlands), Utrecht University website, retrieved 28 August 2013.
  18. ^ Grids & Datums – Italian Republic, asprs.org, Retrieved 10 December 2013.
  19. ^ meridian, article from Den Store Danske Encyklopædi
  20. ^ When Tolhopff handed over his book, titled Stellarium (1480)[1] to king Matthias Corvinus, he emphasized that he had used the meridian of Buda for his calculations. The German physician, Johannes Müntz used it the same way in his 1495 calendar. However, in the second edition, he had already introduced the Vienna meridian. Zsoldos, Endre – Zsupán, Edina: Stellarium – egy csillagászati kódex Mátyás könyvtárában. Orpheus Noster V. évf. 2013/4. 62–85.[2]; Szathmáry, László: Az asztrológia, alkémia és misztika Mátyás király udvarában. In: Ponticulus Hungaricus, VI. évfolyam 5. szám · 2002.[3]
  21. ^ Oradea, Tourism office website, retrieved 3 February 2015.
  22. ^ „Romanian astronaut makrsk 10th anniversary of Prime Meridian Astronomy Club”. NineO'Clock.ro. 2015. Приступљено 26. 6. 2017. 
  23. ^ Meridian Zero csillagászklub access-date = 27 December 2018
  24. ^ Wilcomb E. Washburn, "The Canary Islands and the Question of the Prime Meridian: The Search for Precision in the Measurement of the Earth Архивирано 29 мај 2007 на сајту Wayback Machine"
  25. ^ Maimonides, Hilchot Kiddush Hachodesh 11:17, calls this point אמצע היישוב, "the middle of the habitation", i.e. the habitable hemisphere. Evidently this was a convention accepted by Arab geographers of his day.
  26. ^ Burgess 1860

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

{{Authority control}