Баија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Баија
порт. Bahia
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Држава  Бразил
Админ. центар Салвадор
Највећи град Салвадор
Површина 567.295 km2
Становништво 2012.
 — број ст. 14.175.341
 — густина ст. 24,99 ст./km2
 — ISO 3166-2 BR-BA
Званични веб-сајт

Баија (порт. Bahia) је једна од држава у Бразилу, лоцирана на сјевероистоку, уз Атлантски океан. Име је добила по архаичној португалској ријечи која значи залив. Првобитни назив је био a baía de Todos os Santos, односно Залив Свих Светих, јер је залив откривен 1. новембра 1501, на католички празник Сви Свети.

Историја[уреди]

Мапа залива Свих Светих из 1882. године

Пошто су португалски морепловци, ову земљу прогласили за португалску, настао је и данашњи главни град, Салвадор на брежуљку који надвисује залив Свих Светих. Овај град и ова регија је била централна португалска регија и у трговачком и у административном смислу, за све португалске колоније у Америкама, сљедећих 200 година. Накратко (1624 - 1625), овом облашћу су завладали и Холанђани. 1832 Баију је посјетио и Чарлс Дарвин.

Баија је била посљедња држава која се прикључила независној конфедерацији Бразила, јер су поједини чланови елите ове државе и даље били лојални португалској круни и по проглашењу независности. Независност је проглашена 2. јула 1823. године, што се и данас у Баији слави као Дан независности Баије. Скоро сви становници Баије, држе до тога да је ово и стварни дан независности читавог Бразила, а не 7. септембар, када је Император Педро Први, прогласио независност.

Још од 16. вијека Баија је постала центар узгоја шећера, од када, завхаљујући томе, настају многи градови у овој држави. Како су од круцијалног значаја за плантаже шећера били робови, више од 37% свих робова из Африке је послато у Бразил, а највећи број ових робова, је коришћен за плантаже у Баији.

Географија[уреди]

Држава је географски подијељена на сљедеће регионе:

  • Mata atlântica - атлантски обалски појас,
  • Recôncavo - појас око залива Свих Светих, област у којој се налазе плантаже шећера и дувана,
  • Planalto - који представља унутрашњост Баије и укључује дијелове Sertão'области, која се протеже и кроз друге државе сјеверозападног Бразила и представља прилично огољене области.

Ријека Сао Франсиско (São Francisco), друга по величини у Бразилу, извире у држави Минас Жераис, путујући сјеверно, пролази кроз читав Planalto регион Баије, и на сјеверу чини границу између Баије и Пернамбукоа.

Економија[уреди]

Баија је данас главни произвођач и извозник какаоа у Бразилу. Осим пољопривреде, која је овдје на високом нивоу, држава посједује и велике резерве руда и нафте, па је тако и индустрија прилично развијена. Туризам, као грана индустрије је такође веома развијена у Баији, због обалног појаса са прелијепим плажама и бројних бразилских карневала.

Култура[уреди]

Као главна дестинација афричких робова, Баија носи најизражајнији печат Афричке културе у Бразилу. Ово подразумијева, религију Candomblé, насталу од афричке Јоруба (Yoruba) религије, борилачку вјештину капоера (capoeira), разне музичке правце настале од афричке музике као што су самба, afoxé, аше и на крају и кухињу која је чврсто везана за кулинарство западне Африке.

У Баији су се родили многи бразилски умјетници, писци и музичари. Међу њима су свакако најпознатији оснивачи музичког покрета Тропикалија (бразилски хипи музички покрет из 60-их и 70-их година 20-ог вијека), Жилберто Жил и Каетано Велосо, нове снаге аше музике Ивет Сангало и Данијела Меркури. Град Салвадор, али и остали градови у Баији су дом блокос-афрос (blocos-afros) група.

Један од највећих бразилских пјесника, Кастро Алвес, творац поеме Navio negreiro, која се сматра ремек-дјелом бразилског романтизма је бајано. Баија, са својим писцима је била извориште португалског језика и највише је учествовала у ширењу португалског по осталим бразилским територијама. Међу савременим писцима из Баије, најпознатији су Jorge Amado и João Ubaldo Ribeiro.

Домородачка племена[уреди]

Као и у цијелом Бразилу, и у Баији се налазе домородачка племена. На жном дијелу атлантске обале и у унутрашњости државе, налази се племе Pataxó, док се на сјеверу Баије, уз ријеку Сао Франсиско налази племе Tuxá.

Спољашње везе[уреди]