Године (књига)

С Википедије, слободне енциклопедије
Године
Насловна страна српског издања књиге Године, 2023. година
Настанак и садржај
Ориг. насловLes Années
АуторАни Ерно
Земља Француска
Језикфранцуски
Жанр / врста делароман
Издавање
ИздавачГалимард
Датум2008.
Превод
ПреводилацЈелена Стакић

Године (франц. Les Années) је публицистичка књига Ени Ерно (франц. Annie Ernaux) из 2008. године. Књига је описана као „хибридни“ мемоари, који обухватају период од 1941. до 2006. [1] [2] [3] Ерноов енглески издавач, Seven Stories Press, описао га је као аутобиографију која је „истовремено субјективна и безлична, приватна и колективна“.[3]Роман Године код нас је објавила издавачка кућа Штрик 2023. године у преводу Јелене Стакић.[4]

О аутору[уреди | уреди извор]

Ани Ерно (1940) је француска књижевница и професор књижевности. Завршила је два факултета: Универзитет у Руану и Универзитет у Бордоу. Дуги низ година радила је као професор. Књижевну каријеру започела је 1974. године романом Les Armoires Vides (Празни ормани). [5]До сада је написала више од 20 књига. Већина књига су веома кратке и бележе догађаје из њеног живота и живота људи око ње.[6]

Радња[уреди | уреди извор]

У књизи, Ерно пише о себи у трећем лицу ( elle, или она“ на српском) по први пут, пружајући живописан поглед на француско друштво непосредно после Другог светског рата до раних 2000-их. [7] То је дирљива друштвена прича о жени и друштву у развоју у којем је живела. Са овом карактеристиком књиге, Едмунд Вајт ју је описао као „колективну аутобиографију“, у својој рецензији за The New York Times . [3]

Пријем и награде[уреди | уреди извор]

Године су веома добро прихваћене од стране француских критичара и многи је сматрају њеним великим опусом. [8]

Освојио је 2008. Françoise-Mauriac награду од Француске академије, Награду Маргерит Дирас 2008, [9] награду за француски језик 2008, награду читалаца Le Télégramme 2009. и награду Strega European Prize 2016. године. У преводу Алисон Л. Страјер, роман Године је био финалиста 31. годишње награде за превод француско-америчке фондације. Енглески превод Алисон Л. Страиер ушао је у ужи избор за Међународну Букерову награду 2019. [10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schwartz, Madeleine (13. 4. 2020). „A Memoirist Who Mistrusts Her Own Memories”. The New Yorker. Приступљено 8. 8. 2023. 
  2. ^ Elkin, Lauren (22. 6. 2018). „The Years by Annie Ernaux review – a masterpiece memoir of French life”. The Guardian. Приступљено 8. 8. 2023. 
  3. ^ а б в White, Edmund (19. 1. 2018). „Reclaiming the Past in the Internet's 'Infinite Present'. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 9. 10. 2022. 
  4. ^ „Godine / Ani Erno”. plus.cobiss.net. Приступљено 17. 10. 2023. 
  5. ^ „Ko je Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade za književnost: Čita Danila Kiša i Mirka Kovača”. danas.rs. Приступљено 17. 10. 2023. 
  6. ^ „Nobelova nagrada za književnost francuskoj autorki Ani Erno”. slobodnaevropa.org. Приступљено 17. 10. 2023. 
  7. ^ Laurin, Danielle (3. 4. 2008). „Autobiographie : Les années: le livre d'une vie” (на језику: француски). Radio-Canada. Приступљено 31. 10. 2010. 
  8. ^ Peras, Delphine (11. 2. 2010). „Les Années par Annie Ernaux”. L'EXPRESS (на језику: француски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2010. г. Приступљено 31. 10. 2010. 
  9. ^ „Prix Marguerite Duras”. Association Marguerite Duras (на језику: француски). Приступљено 18. 4. 2019. 
  10. ^ „Annie Ernaux | The Booker Prizes”. thebookerprizes.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]