Голиндуха Персијска

Голиндуха ( - 591.) је била племкиња Сасанидског царства, пореклом из Вавилона. Преобраћена у хришћанство. Била је заточена у Тврђави заборава где је страдала и постала светица.

Примила је хришћанство за време владавине цара Хозроја I или Хормизда IV, и јавно је мучена и погубљена, 591. године, у Мабагу, после притвора непознатог трајања.

Ступила је у брак с персијским волхом, и живела у браку три године. Након виђења напустила је мужа и крстила се. На крштењу добила је име Марија. У току прогона хришћана осуђена је на доживотну тамницу. У тамници је провела 18 година, не поколебавши се у вери. Задивљени њеним страдањем, многи Персијанци су примили Христову веру. Посетила је Јерусалим, где изобличи јерес Севирову, која је учио, да је божанство у Христу пострадало.

Извори

Главни хагиографски извор о њему су Житије које је на грчком написао Евстратије из Константинопоља, вероватно заснован на ранијој верзији Стефана из Јерапоља написаној на сиријском језику убрзо након његове смрти. Чини се да је овај документ написан на основу усмених сведочења људи који су посећивали Голиндоуху током њеноог живота, посебно Светог Домициана Мелитинског, епископа Мелитинске цркве. Њено име на грчком се односи на њу као „Света Голиндуха Персијска, која је преименована у Марија“.

Евагрије Схоластик је помиње у својој историји, позивајући се директно на Стефана Јерапољског. Најпоузданији историјски извор остаје Теофилакт Симоката који детаљно описује своју причу, укључујући и заточење у Тврђави заборава и коначну казну.

Православна црква прославља свету Голиндуху 25. (12.) јула.