Голи гласови
| Голи гласови | |
|---|---|
.jpg) | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Адријан Сарајлија |
| Илустратор | Добросав Боб Живковић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | Научна фантастика, спекулативна фикција, хорор, алтернативна историја, стимпанк, магични реализам |
| Издавање | |
| Издавач | „Еверест медиа“, Београд |
| Датум | 2017. |
| Број страница | 143 |
| Тип медија | броширано |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7756-082-9 |
Голи гласови је збирка приповедака писца Адријана Сарајлије. Објављена је 2017. године као девета књига у едицији „Фантастична библиотека“ београдске издавачке куће „Еверест медиа“. Уредник збирке је Бобан Кнежевић.
Већина од петнаест прича је објављена у периоду између 2011. и 2017. године у зборницима фантастичке и сигналистичке књижевности у Србији, Хрватској и Црној Гори. Приче обухватају жанровски распон од научне фантастике, преко алтернативне историје и магијског реализма, до експерименталних приповести написаних у неоавангардном маниру. Насловна страна је дело познатог илустратора Добросава Боба Живковића.
Садржај књиге[уреди | уреди извор]
- Зрно
- Голи гласови
- Тагомијева шетња
- Ојл`ен`чипс
- На плажи
- Свети Ајден и добри људи
- Лептир
- Spiritus ubi vult spirat
- Снешко
- Јесте ли чули за шљиву, незнанче?
- Покрај језера
- Џони Валдо Дјук К. Н.З.
- Шта је Боб хтео да каже
- Yahk
- Мацухарин океан
Пријем код критике[уреди | уреди извор]
Писац и критичар Илија Бакић, у приказу збирке у новосадском Дневнику истиче: „Голи гласови Адријана Сарајлије су племенита мешавина узбудљивих визија ствараних на темељима научне фантастике, магијског реализма и хорора, без робовања једносмерном узрок-последица приповедачком шаблону, са неспутаним, одважним поигравањима језиком, илузијама и алузијама односно вишеструким значењима.“[1]
Уметник и филозоф Слободан Шкеровић у критици у дневном листу Данас наводи: „Садржајно, (приче) обухватају веома разноврсне теме, од класичног панч-лајн СФ до хуморескне обраде класичних заврзлама. У неким причама преовлађује поетски набој („Мацухарин океан“), у неким лепота приповедања („Лептир“) у неким залази у високе сфере спекулативне фикције („Yahk“, „Снешко“ и „Шта је Боб хтео да каже“). Све у свему, ова збирка представља велики помак у СФ продукцији, која је ионако посустала чак и у светским размерама, и сигурно ће послужити као инспирација онима који се и даље баве овом врстом књижевности а имају проблема с приступом истој због другачијег духа времена који је завладао.“[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Бакић, Илија. „Нестандардне визије будућности“, Дневник, Нови Сад, 19. новембар 2017.
- ^ Шкеровић, Слободан. „Високе сфере спекулативне фикције“[мртва веза], Данас, Београд, 24. фебруара 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Део књиге, званичан сајт издавача