Горана Ђорић
Горана Ђорић | |
---|---|
Датум рођења | 25.05.1960 |
Место рођења | Бихаћ, Босна и Херцеговина |
Занимање | Социолошкиња и професорка Филозофског факултета у Нишу |
Горана Ђорић (Бихаћ, 1960) је српска социолошкиња, ванредна професорка на основним и мастер академским студијама социологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Објавила је велики број монографија и научних радова. Пише на српском и енглеском језику.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Горана Ђорић рођена је 25.05.1960. године у Бихаћу, Југославија. Дипломирала је 1984. године социологију на Филозофском факултету Универзитета у Нишу,[2] магистрирала[3] 1995. године на CEU[4] у Прагу, Филозофском факултету Универзитета у Београду, CEU[4] и 1998/2000. године у Будимпешти из области социологије: друштво и политика, општа социологија и родне студије. Докторирала је 2008. године социолошке науке на Oxford University, нострификација Универзитет у Београду.[5][6]
Ванредна је професорка на основним и мастер академским студијама социологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу од 2008. године. Живи и ради у Нишу. Члан је Наставно - научног већа и Комисије за контролу квалитета Филозофског факултета у Нишу и Заменик председника Комисије за контролу квалитета Универзитета у Нишу.
Координаторка је Радне групе Српског социолошког друштва за израду Националних стандарда за област социологија. Члан је Женске платформе за развој. [5][6]
Публикације и научни радови[уреди | уреди извор]
Њени радови објављени су у готово свим националним научним часописима. Социјална мисао[7], Национални интерес, Нова српска политичка мисао, Годишњак за социологију[8][9], Социолошки преглед[10][11], Социологија[12][13] и научним скуповима међународног значаја.
Значајни радови[1]:
- Магистарски рад, 1997, Жене у анализи класне покретљивости: резултати различитих приступа анализи југословенских података из 1990. године Београд;[14]
- Људска права за жене, 2004, Ниш: Одбор за грађанску иницијативу
- Образовање за родну равноправност: анализа наставног материјала за Грађанско васпитање, 2010, Београд: Програм Уједињених нација за развој[15];
- Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности: зборник радова са научног скупа, 2020, Београд: САНУ[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Gorana Đorić”. npao.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-17.
- ^ Jovic, Filip. „Горана Ђорић - Универзитет у Нишу”. www.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Žene u analizi klasne pokretljivosti : rezultati različitih pristupa analizi jugoslovenskih podataka 1z 1990 : magistarski rad :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ а б „Central European University”. www.ceu.edu. Приступљено 2023-02-17.
- ^ а б „Горана Ђорић | Филозофски факултет у Нишу”. www.filfak.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ а б „Наставно особље Филозофског факултета у Нишу”. Приступљено 18. 02. 2023.
- ^ „Časopis Socijalna misao”. www.zavodsz.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ „Годишњак за социологију | Издавачки центар Филозофског факултета у Нишу”. izdanja.filfak.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Социо-економска трансформација у Источној и Централној Европи : промена типа социјалне државе :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Making Welfare Regime Analysis Sensitive to Gender Relations; Analiza socijalne države i rodni odnosi :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Херменеутичка експликација насупрот објашњењу друштвених чињеница : упоређивање Диркемових и Гиденсових правила социолошког метода; Hermeneutic explication versus the explanation of social facts : A comparison of Durkheimʼs and Giddensʼ rules of sociological method; Hermeneutic explication versus the explanation of social facts :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Poželjne forme tržišne ekonomije među društvenim klasama u Srbiji : analiza podataka WVS 1996-2005 i EVS 2008; Preferred forms of market economy among social classes in Serbia : analysis of WVS/EVS data 1996-2008; Preferred forms of market economy among social classes in Serbia :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Betwen Pro-natalist Population Policy and Womenʹs Reproductive Rights: the Analysis of Exposure of the two Discourses in Press Media After 2000; Između pronatilističke politike i ženskih reproduktivnih prava: analiza pojavljivanja dva diskursa u pisanim medijima nakon 2000. :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Žene u analizi klasne pokretljivosti : rezultati različitih pristupa analizi jugoslovenskih podataka 1z 1990 : magistarski rad :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Obrazovanje za rodnu ravnopravnost : analiza nastavnog materijala za Građansko vaspitanje :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.