Универзитет у Нишу
| Универзитет у Нишу | |
|---|---|
 | |
| Тип | државни универзитет |
| Оснивање | 15. јун 1965. год. |
| Ректор | др Драган Антић |
| Наставно особље | 1.558 |
| Број студената | 29.327 |
| Број факултета | 14 |
| Локација | Ниш, Србија |
| Веб-сајт | www.ni.ac.rs |
 Зграда Универзитета у Нишу | |
Универзитет у Нишу основан је 15. јуна 1965. године од факултета који су тада били у саставу Универзитета у Београду. Универзитет у Нишу у свом саставу има 14 факултета са 1480 наставника и сарадника и 630 ваннаставних радника, а на њему студира 27.570 студената. Од оснивања до данас диплому овог универзитета стекло је 43.259 студената, од којих 1295 странаца, магистарске тезе одбранило 2025 кандидата, а 1128 стекло титулу доктора наука.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Оснивањем Универзитета у Нишу заокружује се један значајан период у новијој историји града који почиње 1960. године формирањем првих нишких факултета под окриљем Универзитета у Београду. Били су то Правно-економски, Медицински и Технички факултет, матице из којих се, у складу са могућностима и захтевима времена, систематски развијала све сложенија и свеобухватнија физиономија Универзитета у Нишу. Универзитет је у години оснивања имао 234 наставника и сарадника и 6.000 студената. Пораст броја студената, развој нових научних дисциплина, али и све израженије потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизацију постојећих и оснивање нових факултета.
Развој[уреди | уреди извор]
- 1968. године Електронски одсек Техничког факултета прераста у Електронски факултет;
- 1970. из Правно-економског факултета израстају два посебна факултета - Правни и Економски.
- 1971. Машински и Грађевински одсек Техничког факултета постају посебни факултети. Исте године оснива се и Филозофски факултет са седам наставних група: Математика, Физика, Хемија, Социологија, Психологија, Англистика и Физичко васпитање;
- 1972. из састава Грађевинског факултета издваја се Факултет заштите на раду;
- 1979. почиње са радом Технолошки факултет у Лесковцу;
- 1987. на Филозофском факултету се отвара Студијска група за српски језик и књижевност;
- 1993. године почиње са радом Учитељски факултет у Врању;
- 1995. Грађевински факултет, по отварању Одсека за архитектуру мења назив у Грађевинско-архитектонски факултет;
- 1998. Филозофски факултет уписује прву генерацију студената на Студијској групи за историју. Исте године у Нишу почињу са радом наставна одељења Факултета ликовних уметности, као и Факултета примењених уметности и дизајна као организационе јединице Унивезитета уметности у Београду.
- 1999. Из Филозофског факултета се издвајају два факултета: Природно-математички и Факултет физичке културе;
- 2000. Природно-математички факултет добија сагласност за отварање одсека за географију и биологију са екологијом, а сам Филозофски факултет за оснивање студијских група за филозофију, педагогију, славистику са балканистиком и уметност, чиме се стичу потребни услови за инкорпорацију наставних одељења ликовне и примењене уметности у програмске оквире Универзитета у Нишу.
- 2002. Оснива се Факултет уметности са три студијске опције - за ликовну, примењену и музичку уметност - које су у претходном периоду функционисале у оквиру Студијске групе за уметности Филозофског факултета.
Ректор[уреди | уреди извор]
Ректор Универзитета у Нишу у мандату 1. октобар 2012. — 30. септембар 2015. године је проф. др Драган Антић, редовни професор Електронског факултета. Пре њега ректори су били Бранимир Ђорђевић, Градимир Миловановић, Радослав Бубањ, Мирољуб Гроздановић.
Факултети[уреди | уреди извор]
Универзитет у Нишу има у свом саставу 14 факултета:
| Име | Адреса | Година оснивања |
|---|---|---|
| Грађевинско-архитектонски факултет | Александра Медведева 14, Ниш | 1960. |
| Економски факултет | Трг краља Александра Ујединитеља 11, Ниш | 1960. (1973) |
| Електронски факултет | Александра Медведева 14, Ниш | 1960. |
| Машински факултет | Александра Медведева 14, Ниш | 1960. |
| Медицински факултет | Булевар Зорана Ђинђића 81, Ниш | 1960. |
| Педагошки факултет у Врању | Партизанска 14, Врање | 1993. |
| Правни факултет | Трг краља Александра Ујединитеља 11, Ниш | 1960. (1973) |
| Природно-математички факултет | Вишеградска 33, Ниш | 1999. |
| Технолошки факултет у Лесковцу | Булевар Ослобођења 124, Лесковац | 1979. |
| Факултет уметности | Кнегиње Љубице 10, Ниш | 2002. |
| Факултет заштите на раду | Чарнојевића 10а, Ниш | 1976. |
| Факултет спорта и физичког васпитања | Чарнојевића 10a, Ниш | 1999. |
| Филозофски факултет | Ћирила и Методија 2, Ниш | 1971. |
| Пољопривредни факултет | Косанчићева 4, Крушевац | 2017. |
У оквиру глобалне образовно-научне оријентације сваког од горе набројаних факултета постоји већи број одсека, група или смерова који пружају широке и разноврсне могућности образовања од основних и постдипломских студија до нивоа доктората.
Наставу на Универзитету изводи укупно 1.515 наставника и сарадника, од којих је 133 ангажовано по уговору. Ненаставно особље броји 636 радника. Од оснивања до школске 2009/2010. године, на Универзитету у Нишу дипломирало је 49512 студената, од којих су 1323 страни држављани. Академски назив магистра наука стекла су 2254 постдипломца, а одбрањено је 1275 докторских дисертација. Изнети подаци се односе на школску 2009/2010 годину.
Један од почасних доктора Универзитета у Нишу је Зигфрид Зелберхер (од 2006).
Зграда Универзитета[уреди | уреди извор]
Зграда Универзитета у Нишу (Бановина) саграђена је 1887. године за потребе тадашњег Окружног начелства. Изграђена је у неоренесансном стилу, по пројекту Монументална и модерна грађевина, како је описује аустријски путописац Феликс Каниц, имала је у то време два спрата и улазни део са кеја који је зграду делио на два симетрична крила у којима су били смештени Суд, Начелство и Капетанија. У периоду од 26. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, дакле у време када је Ниш био ратна престоница Србије, у згради су били смештени кабинет Владе и Министарство иностраних дела. Званична објава рата од стране Аустроугарске стигла је у ову зграду два дана по усељењу Владе. Године 1930, зграда постаје административно седиште Моравске бановине.
После рата у периоду 1925-1930. старом делу је етапно дограђен још један спрат.
Друга фаза доградње почиње 1930. године, када је Ниш постао административно седиште Моравске бановине.
Организација[уреди | уреди извор]
 | одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Пребацити ове податке у одељак о факултетима.. |
Већина школа има структуру која се састоји од департмана, одељења или смерова, нудећи могућности студирања и истраживања на мастер и постдипломским нивоима, укључујући могућности за стицање докторских диплома. Од школске 2018–19. године има 1.492 члана академског особља и 20.559 студената.
Школе Универзитета у Нишу са подацима о локацији, наставном особљу и броју студената у школској 2018–19. години: [2]
| Школа | Локација | Академско особље | Студенти |
|---|---|---|---|
| Медицина | Ниш | 328 | 3.384 |
| Електроника | Ниш | 162 | 2.736 |
| Економија | Ниш | 65 | 2.704 |
| Филозофија | Ниш | 175 | 2.702 |
| Право | Ниш | 49 | 1.708 |
| Наука и математика | Ниш | 212 | 1.567 |
| Машинство | Ниш | 98 | 1.417 |
| Спорт и физичко васпитање | Ниш | 52 | 1.154 |
| Заштитa на раду | Ниш | 51 | 1.093 |
| Грађевинарство и архитектура | Ниш | 100 | 907 |
| Технологија | Лесковац | 51 | 471 |
| Педагогија | Врање | 38 | 372 |
| Уметност | Ниш | 111 | 291 |
| Пољопривреда | Крушевац | 16 | 53 |
| Укупно | 1.492 | 20.559 |
На универзитету је до сада дипломирало више од 49.000 студената, магистрирали су 2.254, а докторске дисертације одбранило 1.275 студената.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Реч ректора, Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 22. 12. 2019."Високо образовање 2018/2019" (PDF). stat.gov.rs (in Serbian).
