Универзитет у Нишу

С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Нишу
Универзитет у Нишу.png
Типдржавни универзитет
Оснивање15. јун 1965. год.; пре 57 година (1965-06-15)
Ректордр Драган Антић
Наставно особље1.558
Број студената29.327
Број факултета14
ЛокацијаНиш, Србија
Веб-сајтwww.ni.ac.rs
Ниш 09.JPG
Зграда Универзитета у Нишу

Универзитет у Нишу основан је 15. јуна 1965. године од факултета који су тада били у саставу Универзитета у Београду. Универзитет у Нишу у свом саставу има 14 факултета са 1480 наставника и сарадника и 630 ваннаставних радника, а на њему студира 27.570 студената. Од оснивања до данас диплому овог универзитета стекло је 43.259 студената, од којих 1295 странаца, магистарске тезе одбранило 2025 кандидата, а 1128 стекло титулу доктора наука.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Оснивањем Универзитета у Нишу заокружује се један значајан период у новијој историји града који почиње 1960. године формирањем првих нишких факултета под окриљем Универзитета у Београду. Били су то Правно-економски, Медицински и Технички факултет, матице из којих се, у складу са могућностима и захтевима времена, систематски развијала све сложенија и свеобухватнија физиономија Универзитета у Нишу. Универзитет је у години оснивања имао 234 наставника и сарадника и 6.000 студената. Пораст броја студената, развој нових научних дисциплина, али и све израженије потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизацију постојећих и оснивање нових факултета.

Развој[уреди | уреди извор]

  • 1968. године Електронски одсек Техничког факултета прераста у Електронски факултет;
  • 1970. из Правно-економског факултета израстају два посебна факултета - Правни и Економски.
  • 1971. Машински и Грађевински одсек Техничког факултета постају посебни факултети. Исте године оснива се и Филозофски факултет са седам наставних група: Математика, Физика, Хемија, Социологија, Психологија, Англистика и Физичко васпитање;
  • 1972. из састава Грађевинског факултета издваја се Факултет заштите на раду;
  • 1979. почиње са радом Технолошки факултет у Лесковцу;
  • 1987. на Филозофском факултету се отвара Студијска група за српски језик и књижевност;
  • 1993. године почиње са радом Учитељски факултет у Врању;
  • 1995. Грађевински факултет, по отварању Одсека за архитектуру мења назив у Грађевинско-архитектонски факултет;
  • 1998. Филозофски факултет уписује прву генерацију студената на Студијској групи за историју. Исте године у Нишу почињу са радом наставна одељења Факултета ликовних уметности, као и Факултета примењених уметности и дизајна као организационе јединице Унивезитета уметности у Београду.
  • 1999. Из Филозофског факултета се издвајају два факултета: Природно-математички и Факултет физичке културе;
  • 2000. Природно-математички факултет добија сагласност за отварање одсека за географију и биологију са екологијом, а сам Филозофски факултет за оснивање студијских група за филозофију, педагогију, славистику са балканистиком и уметност, чиме се стичу потребни услови за инкорпорацију наставних одељења ликовне и примењене уметности у програмске оквире Универзитета у Нишу.
  • 2002. Оснива се Факултет уметности са три студијске опције - за ликовну, примењену и музичку уметност - које су у претходном периоду функционисале у оквиру Студијске групе за уметности Филозофског факултета.

Ректор[уреди | уреди извор]

Ректор Универзитета у Нишу у мандату 1. октобар 2012. — 30. септембар 2015. године је проф. др Драган Антић, редовни професор Електронског факултета. Пре њега ректори су били Бранимир Ђорђевић, Градимир Миловановић, Радослав Бубањ, Мирољуб Гроздановић.

Факултети[уреди | уреди извор]

Универзитет у Нишу има у свом саставу 14 факултета:

Име Адреса Година оснивања
Грађевинско-архитектонски факултет Александра Медведева 14, Ниш 1960.
Економски факултет Трг краља Александра Ујединитеља 11, Ниш 1960. (1973)
Електронски факултет Александра Медведева 14, Ниш 1960.
Машински факултет Александра Медведева 14, Ниш 1960.
Медицински факултет Булевар Зорана Ђинђића 81, Ниш 1960.
Педагошки факултет у Врању Партизанска 14, Врање 1993.
Правни факултет Трг краља Александра Ујединитеља 11, Ниш 1960. (1973)
Природно-математички факултет Вишеградска 33, Ниш 1999.
Технолошки факултет у Лесковцу Булевар Ослобођења 124, Лесковац 1979.
Факултет уметности Кнегиње Љубице 10, Ниш 2002.
Факултет заштите на раду Чарнојевића 10а, Ниш 1976.
Факултет спорта и физичког васпитања Чарнојевића 10a, Ниш 1999.
Филозофски факултет Ћирила и Методија 2, Ниш 1971.
Пољопривредни факултет Косанчићева 4, Крушевац 2017.

У оквиру глобалне образовно-научне оријентације сваког од горе набројаних факултета постоји већи број одсека, група или смерова који пружају широке и разноврсне могућности образовања од основних и постдипломских студија до нивоа доктората.

Наставу на Универзитету изводи укупно 1.515 наставника и сарадника, од којих је 133 ангажовано по уговору. Ненаставно особље броји 636 радника. Од оснивања до школске 2009/2010. године, на Универзитету у Нишу дипломирало је 49512 студената, од којих су 1323 страни држављани. Академски назив магистра наука стекла су 2254 постдипломца, а одбрањено је 1275 докторских дисертација. Изнети подаци се односе на школску 2009/2010 годину.

Један од почасних доктора Универзитета у Нишу је Зигфрид Зелберхер (од 2006).

Зграда Универзитета[уреди | уреди извор]

Зграда Универзитета у Нишу (Бановина) саграђена је 1887. године за потребе тадашњег Окружног начелства. Изграђена је у неоренесансном стилу, по пројекту Монументална и модерна грађевина, како је описује аустријски путописац Феликс Каниц, имала је у то време два спрата и улазни део са кеја који је зграду делио на два симетрична крила у којима су били смештени Суд, Начелство и Капетанија. У периоду од 26. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, дакле у време када је Ниш био ратна престоница Србије, у згради су били смештени кабинет Владе и Министарство иностраних дела. Званична објава рата од стране Аустроугарске стигла је у ову зграду два дана по усељењу Владе. Године 1930, зграда постаје административно седиште Моравске бановине.

После рата у периоду 1925-1930. старом делу је етапно дограђен још један спрат.

Друга фаза доградње почиње 1930. године, када је Ниш постао административно седиште Моравске бановине.

Организација[уреди | уреди извор]

Зграда Медицинског факултета

Већина школа има структуру која се састоји од департмана, одељења или смерова, нудећи могућности студирања и истраживања на мастер и постдипломским нивоима, укључујући могућности за стицање докторских диплома. Од школске 2018–19. године има 1.492 члана академског особља и 20.559 студената.

Школе Универзитета у Нишу са подацима о локацији, наставном особљу и броју студената у школској 2018–19. години: [2]

Школа Локација Академско особље Студенти
Медицина Ниш 328 3.384
Електроника Ниш 162 2.736
Економија Ниш 65 2.704
Филозофија Ниш 175 2.702
Право Ниш 49 1.708
Наука и математика Ниш 212 1.567
Машинство Ниш 98 1.417
Спорт и физичко васпитање Ниш 52 1.154
Заштитa на раду Ниш 51 1.093
Грађевинарство и архитектура Ниш 100 907
Технологија Лесковац 51 471
Педагогија Врање 38 372
Уметност Ниш 111 291
Пољопривреда Крушевац 16 53
Укупно 1.492 20.559

На универзитету је до сада дипломирало више од 49.000 студената, магистрирали су 2.254, а докторске дисертације одбранило 1.275 студената.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Реч ректора, Приступљено 14. 4. 2013.
  2. ^ „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 22. 12. 2019. "Високо образовање 2018/2019" (PDF). stat.gov.rs (in Serbian).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]