Горди Хау
Горди Хау Gordie Howe | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Гордон Хау | ||
Надимак | Mr. Hockey | ||
Датум рођења | 31. март 1928. | ||
Место рођења | Флорал, Саскачеван, Канада | ||
Датум смрти | 10. јун 2016.88 год.) ( | ||
Место смрти | Толидо, Охајо, САД | ||
Држављанство | Канада | ||
Висина | 1,83 m | ||
Маса | 93 kg | ||
Играчке информације | |||
Позиција | десно крило[1] | ||
Репрезентација | Канада | ||
Про каријера |
1946—1971. и 1973—1980. |
Гордон „Горди“ Хау (енгл. Gordon "Gordie" Howe; Флорал Саскачеван, 31. март 1928 — Толидо Охајо, 10. јун 2016) био је професионални канадски хокејаш на леду који је играо на позицији деснокрилног нападача.
Од 1946. до 1980. играо је 26 сезона у Националној хокејашкој лиги (NHL) и шест сезона у Светској хокејашкој асоцијацији (WHA); својих првих 25 сезона је провео у Детроит ред вингсу. С надимком „Господин хокеј“, Хау се често сматра најкомплетнијим играчем који је икада играо ову игру и једним од највећих свих времена.[2][3] Када је отишао у пензију, његових 801 голова, 1049 асистенција и 1850 укупних поена били су NHL рекорди који су стајали све док их није оборио Вејн Грецки, који је и сам био главни шампион Хауовог наслеђа. Као NHL All-Star 23 пута, он и даље држи NHL рекорд по одиграним сезонама, а његов рекорд свих времена у броју NHL одиграних утакмица од 1.767 надмашио је само Патрик Марло 2021. Године 2017, Хау је проглашен за једног од „100 најбољих NHL играча“.[4]
Шест пута је освајао Арт Росов трофеј као најефикаснији играч регуларног дела сезоне (1950/51-53/54, 56/57 и 62/63)[5] и шест пута је освајао Хартов меморијал као МВП лиге (1951/52, 52/53, 56/57, 57/58, 59/60 и 62/63)[6].
Младост
[уреди | уреди извор]Хау је рођен у сеоској кући у Флоралу, Саскачеван, као син Катрин (Шулц) и Алберта Хауа. Био је једно од деветоро браће и сестара.[7] Када је Гордију било девет дана, Хауви су се преселили у Саскатун,[8] где је његов отац радио као радник током депресије. Лети је Хоу радио на грађевини са својим оцем.[7] Хау је током одрастања имао благу дислексију, али је физички био испред својих година у раном детињству. Већ у средњим тинејџерским годинама је био висок шест стопа, те су се доктори плашили калцијумске дефицијенције и охрабривали су га да ојача кичму згибовима. Почео је да игра организовани хокеј са осам година.[7] Хау је напустио школу током депресије да би радио у грађевинарству, а затим је напустио Саскатун са 16 година да би наставио своју хокејашку каријеру.[8]
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Хау је био амбидекстросан играч, један од само неколико клизача који су могли да користе равне штапове из своје ере да шутирају левом или десном руком.[9] Као млад тинејџер, играо је бантам хокеј са атлетским клубом Кинг Џорџ у Саскатуну, освојивши своје прво првенство са њима у Саскачеванском провинцијском бантам хокејашком финалу 1942. Први пут је сусрео са професионалним хокејом са 15 година 1943. године када су га Њујоршки ренџерси позвали у њихов тренинг камп одржан у „Амфитеатру” у Винипегу у Манитоби. Тамо је играо довољно добро да су Ренџерси желели да Хоу потпише „C” формулар који би том клубу дао права Националне хокејашке лиге и да те године игра у Нотр Даму, католичкој школи у Вилкоксу у Саскачевану, која је била позната по продукцији добри хокејаша. Међутим, Хоу није сматрао да му то одговара и желео је да се врати кући да игра хокеј са својим пријатељима; одбио је понуду Ренџерса и вратио се у Саскатун.[10]
Године 1944, Хауа је приметио извиђач Детроит ред вингса Фред Пинкни и позван је у њихов камп у Виндзору, Онтарио. Са Ред вингсима је потписао „C” форму и био је додењен њиховом јуниорском тиму, Галт ред вингс. Због максималног броја западних играча који је лига дозвољавала и склоности Ред вингса да развијају старије играче, Хауово време за игру са тимом је у почетку било ограничено. Међутим, 1945. је унапређен у Омаха најтсе из ниже професионалне Хокејашке лиге Сједињених Држава (USHL), где је као 17-годишњак постигао 48 поена у 51 утакмици. Док је играо у Омахи, Франк Селке из Торонто мејпл лифса приметио је да Хауова права нису правилно наведена као власништво Ред Вингса. Имајући добар однос са главним тренером Детроита Џеком Адамсом, обавестио је Адамса о грешци у писању и Хоу је брзо стављен на заштићену листу тима.[7]
У јеку своје играчке каријере, Хоу се појавио у епизоди CBS-ове игре To Tell the Truth дана 27. марта 1967. године. Добио је два од четири могућа гласа. Иако хокеј није био толико популаран као други спортови у Америци 1967. године, панелиста Пеги Кас је била обожаватељ хокеја и препознала је Хауа. Стога се дисквалификовала из гласања.[11]
Статистике каријере
[уреди | уреди извор]Регуларна сезона и плејофови
[уреди | уреди извор]Задебљања означавају лидера лиге
Регуларна сезона | Плејофови | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Сезона | Тим | Лига | GP | G | A | Pts | PIM | GP | G | A | Pts | PIM | ||
1945–46 | Омаха Најтс | USHL | 52 | 22 | 26 | 48 | 53 | 6 | 2 | 1 | 3 | 15 | ||
1946–47 | Детроит ред вингси | NHL | 58 | 7 | 15 | 22 | 52 | 5 | 0 | 0 | 0 | 18 | ||
1947–48 | Детроит ред вингси | NHL | 60 | 16 | 28 | 44 | 63 | 10 | 1 | 1 | 2 | 11 | ||
1948–49 | Детроит ред вингси | NHL | 40 | 12 | 25 | 37 | 57 | 11 | 8 | 3 | 11 | 19 | ||
1949–50 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 35 | 33 | 68 | 69 | 1 | 0 | 0 | 0 | 7 | ||
1950–51 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 43 | 43 | 86 | 74 | 6 | 4 | 3 | 7 | 4 | ||
1951–52 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 47 | 39 | 86 | 78 | 8 | 2 | 5 | 7 | 2 | ||
1952–53 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 49 | 46 | 95 | 57 | 6 | 2 | 5 | 7 | 2 | ||
1953–54 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 33 | 48 | 81 | 109 | 12 | 4 | 5 | 9 | 31 | ||
1954–55 | Детроит ред вингси | NHL | 64 | 29 | 33 | 62 | 68 | 11 | 9 | 11 | 20 | 24 | ||
1955–56 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 38 | 41 | 79 | 100 | 10 | 3 | 9 | 12 | 8 | ||
1956–57 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 44 | 45 | 89 | 72 | 5 | 2 | 5 | 7 | 6 | ||
1957–58 | Детроит ред вингси | NHL | 64 | 33 | 44 | 77 | 40 | 4 | 1 | 1 | 2 | 0 | ||
1958–59 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 32 | 46 | 78 | 57 | — | — | — | — | — | ||
1959–60 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 28 | 45 | 73 | 46 | 6 | 1 | 5 | 6 | 4 | ||
1960–61 | Детроит ред вингси | NHL | 64 | 23 | 49 | 72 | 30 | 11 | 4 | 11 | 15 | 10 | ||
1961–62 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 33 | 44 | 77 | 54 | — | — | — | — | — | ||
1962–63 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 38 | 48 | 86 | 100 | 11 | 7 | 9 | 16 | 22 | ||
1963–64 | Детроит ред вингси | NHL | 69 | 26 | 47 | 73 | 70 | 14 | 9 | 10 | 19 | 16 | ||
1964–65 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 29 | 47 | 76 | 104 | 7 | 4 | 2 | 6 | 20 | ||
1965–66 | Детроит ред вингси | NHL | 70 | 29 | 46 | 75 | 83 | 12 | 4 | 6 | 10 | 12 | ||
1966–67 | Детроит ред вингси | NHL | 69 | 25 | 40 | 65 | 53 | — | — | — | — | — | ||
1967–68 | Детроит ред вингси | NHL | 74 | 39 | 43 | 82 | 53 | — | — | — | — | — | ||
1968–69 | Детроит ред вингси | NHL | 76 | 44 | 59 | 103 | 58 | — | — | — | — | — | ||
1969–70 | Детроит ред вингси | NHL | 76 | 31 | 40 | 71 | 58 | 4 | 2 | 0 | 2 | 2 | ||
1970–71 | Детроит ред вингси | NHL | 63 | 23 | 29 | 52 | 38 | — | — | — | — | — | ||
1973–74 | Хјустон Аероси | WHA | 70 | 31 | 69 | 100 | 46 | 13 | 3 | 14 | 17 | 34 | ||
1974–75 | Хјустон Аероси | WHA | 75 | 34 | 65 | 99 | 84 | 13 | 8 | 12 | 20 | 20 | ||
1975–76 | Хјустон Аероси | WHA | 78 | 32 | 70 | 102 | 76 | 17 | 4 | 8 | 12 | 31 | ||
1976–77 | Хјустон Аероси | WHA | 62 | 24 | 44 | 68 | 57 | 11 | 5 | 3 | 8 | 11 | ||
1977–78 | Новоенглески вејлери | WHA | 76 | 34 | 62 | 96 | 85 | 14 | 5 | 5 | 10 | 15 | ||
1978–79 | Новоенглески вејлери | WHA | 58 | 19 | 24 | 43 | 51 | 10 | 3 | 1 | 4 | 4 | ||
1979–80 | Хартфордски вејлери | NHL | 80 | 15 | 26 | 41 | 42 | 3 | 1 | 1 | 2 | 2 | ||
1997–98 | Детроит вајпери | IHL | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | — | — | — | — | — | ||
NHL тотали | 1,767 | 801 | 1,049 | 1,850 | 1,685 | 157 | 68 | 92 | 160 | 220 | ||||
WHA тотали | 419 | 174 | 334 | 508 | 399 | 78 | 28 | 43 | 71 | 115 |
Награде
[уреди | уреди извор]
|
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Howe, Gordie (2014). Mr Hockey: The Autobiography of Gordie Howe. Penguin Canada. стр. 31. ISBN 978-0-14-319280-0.
- ^ Sinclair, Ron (10. 6. 2016). „Gordie Howe dies at 88”. CBC Sports. Приступљено 12. 6. 2016.
- ^ „Players: Gordie Howe Biography”. Hockey Hall of Fame. Приступљено 26. 6. 2013.
- ^ „100 Greatest NHL Players”. National Hockey League. 1. 1. 2017. Приступљено 1. 1. 2017.
- ^ „Art Ross Trophy”. NHL.com.
- ^ „Hart Memorial Trophy”. NHL.com.
- ^ а б в г Dryden, Steve (1998). The Top 100 NHL Players of All Time. Toronto: Transcontinental Sports Publishers. стр. 26–32. ISBN 0-7710-4175-6.
- ^ а б MacSkimming, Roy (2003) [1994]. „Chapter 1”. Gordie: a hockey legend (2nd изд.). Greystone Books. стр. 14. ISBN 1-55054-719-4.
- ^ Diamond, Dan (2001). Hockey Stories on and off the Ice. Andrews McMeel Publishing. стр. 65. ISBN 0-7407-1903-3.
- ^ Howe, Gordie (2014). Mr. Hockey: My Story. New York: G.P. Putnam & Sons. стр. 49—52.
- ^ „To Tell the Truth”. CBS. Архивирано из оригинала 2021-11-07. г. Приступљено 25. 5. 2020.