Пређи на садржај

Списак градова у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Градови у Србији)
Види још: Списак градских насеља у Србији
Градови и општине у Републици Србији, 2016. су Вршац, Кикинда и Пирот постали градови, 2018. статус града добијају Бор и Прокупље

Градови Србије су јединице локалне самоуправе са посебним градским статусом, који је установљен Уставом Републике Србије (188. и 189. члан) и додатно прописан Законом о територијалној организацији Републике Србије, односно Законом о локалној самоуправи. Према законским одредбама, градови су административни, економски и културни центри са више од 100.000 становника.[1][2]

Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром. Градови уживају посебан статус аутономије и самоуправе, јер имају сопствене градске скупштине и извршне органе, као и градоначелника, који се бира директно од стране грађана на локалним изборима. Такође, председници општина често се у свакодневном говору називају „градоначелницима“.

Према изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије донетом јуна 2018, Република Србија има 28 градова, док главни град Београд има посебан статус. Као и општина, територија града се састоји од ужег градског подручја и околних села (на пример, територија града Суботице обухвата сам град Суботицу и околна села). Главни град Београд је једини град који има статус округа.[3] Сви остали градови су на нивоу општина и припадају одређеном округу.[4]

Град може, али и не мора бити подељен на градске општине. Пет градова, (Београд, Врање, Ниш, Пожаревац и Ужице) састоје се из неколико градских општина. Надлежности градова и градских општина су подељене. Градске општине ових градова такође имају своје скупштине и друге овлашћења. Највећа градска општина по броју становника је Нови Београд (209.763 становника).[5]

Град Крагујевац је имао своје градске општине од 2002. до 2008. године, када су оне укинуте. Нови Сад је некада формално био подељен на градске општине Нови Сад и Петроварадин,[6] али је у марту 2019. године усвојен нови статут града којим су све општине укинуте.[7][8]

Нови Сад и Приштина су центри аутономних покрајина Србије: Војводине и Косова и Метохије. Међутим, Приштина је под контролом власти делимично признате Републике Косово и њен је главни град. Контролу над градом српске власти изгубиле су у јуну 1999. године, када су након агресије НАТО-а против Југославије Војска и Министарство унутрашњих послова Савезне Републике Југославије напустили град, а такође је дошло до масовног одласка Срба, Црногораца и Рома који су напуштали покрајину.[9][10][11]

Историја

[уреди | уреди извор]

Као посебне административно-територијалне јединице, градови су у Србији првобитно уређени 1947. године, доношењем Закона о административно-територијалној подели Народне Републике Србије, који је у 11. члану прописивао постојање следећих градова: Београд, Бор, Ваљево, Врање, Вршац, Зајечар, Зрењанин, Кикинда, Косовска Митровица, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лесковац, Неготин, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Панчево, Параћин, Пећ, Пирот, Пожаревац, Призрен, Приштина, Прокупље, Светозарево, Сента, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Титово Ужице, Чачак и Шабац.[12]

Административном реформом из 1952. године, статус града задржали су само: Београд, Зрењанин, Крагујевац, Ниш, Нови Сад, Приштина, и Суботица.[13] Такво уређење остало је на снази до 1955. године, када је у склопу реформе административно-територијалног устројства дошло до укидања градова као посебних јединица, уз задржавање срезова и општина.[14]

Каснијим укидањем срезова (1959-1967) и реорганизацијом општинских управа, у већим градским местима на територији Србије појавила се потреба за вишим облицима административног организовања, тако да је доношењем новог Устава СР Србије из 1974. године, општинама дата могућност удруживања у градске заједнице општина (284. члан).[15] Новим законским решењима из 1992. године, у структуру локалне самоуправе у Србији поново су уведени градови.[16]

Списак градова у Србији

[уреди | уреди извор]

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије,[1] градови у Републици Србији су:

Грб Град Број становника (2022)[17] Површина (km²)[18] Густина насељености (ст./km²) Фотографија
Уже подручје[а] Шире подручје[б]
Београд 1.197.714 1.681.405 3.234 519,91 Народна скупштина Србије
Бор 28.822 40.845 856 47,72 Панорама града
Ваљево 56.059 82.169 905 90,79 Стара чаршија
Врање 50.954 74.381 860 84,49 Зграда старог начелства
Вршац 31.946 45.462 800 56,83 Градска кућа
Зајечар 32.448 47.991 1.069 44,89 Скупштина општине Зајечар
Зрењанин 67.129 105.722 1.327 79,67 Трг слободе
Јагодина 34.892 64.644 470 137,54 Центар Јагодине
Кикинда 32.084 49.326 782 63,08 Центар Кикинде
Крагујевац 146.315 171.186 835 205,01 Трг Радомира Путника
Краљево 57.432 110.196 1.530 72,02 Народни музеј
Крушевац 68.119 113.582 854 133,00 Панорама града
Лесковац 58.338 123.950 1.025 120,93 Централни парк
Лозница 19.515 72.062 612 117,75 Панорама града
Ниш 182.797 249.501 596 418,63 Панорама града
Нови Пазар 71.462 106.720 742 143,83 Панорама града
Нови Сад 306.702 368.967 699 527,85 Градска кућа
Панчево 73.401 115.454 756 152,72 Зграда Магистрата
Пирот 34.942 49.601 1.232 40,26 Панорама града
Пожаревац 42.530 68.648 477 143,92 Народни музеј
Приштина − − 572 − Панорама града
Прокупље 24.627 38.054 759 50,14 Зграда општине
Смедерево 59.261 97.930 484 202,33 Смедеревска тврђава
Сомбор 41.814 70.818 1.216 58,24 Градска кућа
Сремска Митровица 36.764 72.580 762 95,25 Остаци Сирмијума у градском језгру
Суботица 88.752 123.952 1.007 123,09 Трг слободе
Ужице 48.539 69.997 667 104,94 Панорама града
Чачак 69.598 105.612 636 166,06 Хотел Београд у Чачку
Шабац 51.163 105.432 797 132,29 Градски трг

Карта

[уреди | уреди извор]

Градови са бројем становника:

  • — од 10.000 до 49.999 особа
  • — од 50.000 до 99.999 особа
  • — од 100.000 до 999.999 особа
  • — 1.000.000 особа и више

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подразумева становништво насељеног места које је седиште града.
  2. ^ Подразумева становништва свих насељених места на територији града.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Закон о територијалној организацији Републике Србије: 129/2007-3, 18/2016-32, 47/2018-26, 9/2020-32 (др. закон)”. pravno-informacioni-sistem.rs. 29. децембар 2007. Архивирано из оригинала 28. децембар 2024. г. Приступљено 27. 5. 2025. 
  2. ^ „Закон о локалној самоуправи: 129/2007-41, 83/2014-22 (др. закон), 101/2016-9 (др. закон), 47/2018-3, 111/2021-3 (др. закон)”. pravno-informacioni-sistem.rs. 29. децембар 2007. Архивирано из оригинала 13. октобар 2025. г. Приступљено 13. 10. 2025. 
  3. ^ „Уредба о управним окрузима” [Regulation on Administrative Districts]. Службени гласник Републике Србије (15): 3—6. 2006. ISSN 0353-8389. 
  4. ^ Law on Territorial Organization and Local Self-Government (на језику: српски), Parliament of Serbia, Архивирано из оригинала 2011-05-13. г. 
  5. ^ „Konačni rezultati - Nacionalna pripadnost | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Архивирано из оригинала 28. 04. 2023. г. Приступљено 2025-05-27. 
  6. ^ Mijušković, Miroljub (13. 8. 2012). „Petrovaradin traži pravu opštinu”. politika.rs (на језику: српски). Приступљено 22. 3. 2017. 
  7. ^ „Skupština Novog Sada izglasala novi Statut, ukinute opštine Petrovaradin i Novi Sad” [The Assembly of Novi Sad voted on the new Statute, the municipalities of Petrovaradin and Novi Sad were abolished]. Danas. 2019-03-25. 
  8. ^ „ОДЛУКА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА СТАТУТА ГРАДА УЖИЦА” (PDF). graduzice.org (на језику: српски). Службени лист града Ужица. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 22. 3. 2017. 
  9. ^ „Coordination Centre of Federal Republic of Yugoslavia and Republic of Serbia for Kosovo and Metohija”. Архивирано из оригинала 27. 4. 2012. г. Приступљено 2008-02-23. 
  10. ^ UNHCR: 2002 Annual Statistical Report: Serbia and Montenegro, p. 9
  11. ^ „USCR: Country Information: Yugoslavia”. 29. 10. 2004. Архивирано из оригинала 29. 10. 2004. г. Приступљено 29. 8. 2017. 
  12. ^ Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 17/1947)
  13. ^ Закон о подели територије Народне Републике Србије на општине, градове и срезове (Службени гласник НР Србије, бр. 15/1952)
  14. ^ Закон о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 56/1955)
  15. ^ Устав Социјалистичке Републике Србије (Службени гласник СР Србије, бр. 8/1974)
  16. ^ Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 79/1992)
  17. ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Архивирано (PDF) из оригинала 04. 08. 2023. г. Приступљено 22. 6. 2023. 
  18. ^ „Општине и региони у Републици Србији 2021.” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 12. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_градова_у_Србији&oldid=30672561”