Градуса Посавска

Координате: 45° 23′ 54″ С; 16° 32′ 11″ И / 45.398333° С; 16.536389° И / 45.398333; 16.536389
С Википедије, слободне енциклопедије

Градуса Посавска
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаСуња
Становништво
 — 2011.Пад 89
Географске карактеристике
Координате45° 23′ 54″ С; 16° 32′ 11″ И / 45.398333° С; 16.536389° И / 45.398333; 16.536389
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина96 m
Градуса Посавска на карти Хрватске
Градуса Посавска
Градуса Посавска
Градуса Посавска на карти Хрватске
Градуса Посавска на карти Сисачко-мославачке жупаније
Градуса Посавска
Градуса Посавска
Градуса Посавска на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44210 Суња
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

Градуса Посавска је насељено место у општини Суња, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска, до нове територијалне организације у саставу бивше велике општине Сисак.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Калуђер фрушкогорског манастира Дивше, био је 1753. године јеромонах Никон Ковачевић "от Костајнице", родом из Градусе (1698). Учио се као дете и потом постригао у манастиру Пакри, код оца игумана Евлогија, 1716. године. Након свештеничке службе у храму Св. Николе у Сечују, због слабовидости се повукао и ступио је у братство дивошко 1749. године.[1]

Године 1827. у месној парохији службују: поп Сава Бамбурић као парох и поп Кирил Беговић као капелан.[2] Стање у парохији у Градуси је у другој половини 19. века дуго било нередовно, без сталног пароха. Ту је 1893-1894. године админстратор, а тако ће још дуго бити. Било је 1902. године упражњено место пароха у парохији III платежне класе у Градуси. Православна парохија Градусе је 1906-1907. године имала као администратора, поп Љубу Бабића. Њега је заменио у истом статусу тада поп Василије Стојановић.[3]

Од општине "Градусе", одвојило се село Бијелник 1930. године, да би одлуком виших власти прешло у састав општине Блиње.[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[5] 1991.
Хрвати 160 (98,76%)
Срби 2 (1,23%)
Југословени 0
остали и непознато 0
Укупно 162

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1903. године
  2. ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1907. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1930. године
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]