Петрињци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петрињци
Petrinjci (Sunja).jpg
Споменик жртвама усташког терора поред напуштене основне школе, касније зграде мјесног одбора
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаСуња
Становништво
 — (2011)183
Географске карактеристике
Координате45°22′11″ СГШ; 16°30′46″ ИГД / 45.36974° СГШ; 16.51274° ИГД / 45.36974; 16.51274Координате: 45°22′11″ СГШ; 16°30′46″ ИГД / 45.36974° СГШ; 16.51274° ИГД / 45.36974; 16.51274
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Петрињци на мапи Хрватске
Петрињци
Петрињци
Петрињци на мапи Хрватске
Петрињци на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Петрињци
Петрињци
Петрињци на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

Петрињци су насељено место у општини Суња, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Сисак. Петрињци су се од 1991. до августа 1995. године налазили у Републици Српској Крајини.

Други светски рат[уреди]

Споменик жртвама усташког терора, подигнут од народа села Петрињци 1962. и написан ћирилицом

Свештеник из Суње Јосип Орлић са револвером у руци је нагонио Србе да промене веру. Када је у јесен 1941. године са неколико усташа дошао у село Петрињце наредио је сеоском старешини да сазове Србе у школу на збор. Окупљеним Србима одржао је говор у коме је „споменуо да је римокатолицизам најстарија вјера на свијету и да је само то права вјера. Срби су раније били Хрвати и припадали су раније римокатоличкој вјери па су доцније отпали од вјере. Пошто у НДХ несмје бити никакве вјере осим римокатоличке, то се и Срби имају да врате у римокатоличку вјеру па ће тако постати равноправни са Хрватима.

У селу Петрињцима, пошто је претходно била опљачкана, црква је срушена у лето 1941. године. Грађевински материјал од срушене цркве одвукли су житељи околних хрватских села. “У августу 1941. сви Хрвати су учествовали у рушењу српских цркава у нашем срезу. Дрвену грађу од порушених цркава у овоме срезу морали су сами Срби да превозе у хрватске куће, док су остали материјал и звона одвозили сами Хрвати у Суњу и Петрињу."[1]

Становништво[уреди]

Националност[2] 1991.
Срби 221 (91,32%)
Хрвати 6 (2,47%)
Југословени 2 (0,82%)
остали и непознато 13 (5,37%)
Укупно 242

Референце[уреди]

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 174
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]