Грађанска платформа (Пољска)

С Википедије, слободне енциклопедије
Грађанска платформа
Platforma Obywatelska
ВођаГжегош Схетина
Основана1. јул 2001.
СедиштеВаршава
 Пољска
Број чланова  (2018)33.500
Идеологијалиберални конзервативизам,
хришћанска демократија,[1]
Проевропеизам[2]
Политичка позицијадесни центар[3][4][5]
Европска странкаЕвропска народна партија
Боје  наранџаста
  плава
Сејм
138 / 460
Сенат
34 / 100
Европски парламент
19 / 51
Веб-сајт
www.platforma.org

Грађанска платформа (пољ. Platforma Obywatelska, PO), је демохришћанска и либерална конзервативна[1][6][7][8][9] политичка партија у Пољској.

Основана је 2001. године, те се залаже за економски либерализам, те конзервативне друштвене вредности. ПО је такође ватрени заговорник европске интеграције, те се залаже за пуну сарадњу Пољске с ЕУ.

ПО је била по многим програмским одредницама блиска странци Право и правда, али су председнички и парламентарни избори 2005. године трајно покварили односе међу њима. Под десничарском, владом Јарослава Качињског су се управо око ПО почели окупљати либерални незадовољници, па је захваљујући томе та партија на ванредним изборима 2007. године постала најјача у пољском Сејму. Године 2011. је успела да задржи тај статус.

Грађанска платформа је чланица Европске народне партије (ЕПП) и Центристичке демократске интернационале (ЦДИ).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck
  2. ^ Peters 2011, стр. 280
  3. ^ Poland: Year In Review 2008. Britannica. Приступљено 22. 5. 2013. 
  4. ^ Easton, Adam (2011). Poland heads into close-fought election. BBC News. Приступљено 22. 5. 2013. 
  5. ^ Åslund 2010, стр. 86.
  6. ^ Hanley, Seán; Szczerbiak, Aleks; Haughton, Tim; Fowler, Brigid (јул 2008). „Explaining Comparative Centre—Right Party Success in Post-Communist Central and Eastern Europe”. Party Politics. 14 (4): 407—434. doi:10.1177/1354068808090253. 
  7. ^ Seleny, Anna (јул 2007). „Communism's Many Legacies in East-Central Europe”. Journal of Democracy. 18 (3): 156—170. doi:10.1353/jod.2007.0056. 
  8. ^ Szczerbiak 2006, стр. 95.
  9. ^ Hloušek & Kopeček 2010, стр. 30

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]