Грађанска платформа (Пољска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грађанска платформа
Platforma Obywatelska
Platforma Obywatelska wordmark.svg
Вођа Гжегорж Шетина
Основана 1. јул 2001.
Седиште Варшава
 Пољска
Број чланова  (2018) 33.500
Идеологија либерални конзервативизам,
хришћанска демократија,[1]
Европеизам[2]
Политичка позиција десни центар[3][4][5]
Европска странка Европска народна партија
Боје      наранџаста
     плава
Сејм
138 / 460
Сенат
34 / 100
Европски парламент
19 / 51
Веб-сајт
http://www.platforma.org/

Грађанска платформа (пољ. Platforma Obywatelska, PO), је демохришћанска и либерална конзервативна[1][6][7][8][9] политичка партија у Пољској.

Основана је 2001. године, те се залаже за економски либерализам, те конзервативне друштвене вредности. ПО је такође ватрени заговорник европске интеграције, те се залаже за пуну сарадњу Пољске с ЕУ.

ПО је била по многим програмским одредницама блиска странци Право и правда, али су председнички и парламентарни избори 2005. године трајно покварили односе међу њима. Под десничарском, владом Јарослава Качињског су се управо око ПО почели окупљати либерални незадовољници, па је захваљујући томе та партија на изванредним изборима 2007. године постала најјача у пољском Сејму. Године 2011. је успела да задржи тај статус.

Грађанска платформа је чланица Европске народне партије (ЕПП) и Центристичке демократске интернационале (ЦДИ).

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck
  2. ^ Peters (2011), стр. 280
  3. ^ Poland: Year In Review 2008. Britannica. Приступљено 22. 5. 2013. 
  4. ^ Easton, Adam (2011). Poland heads into close-fought election. BBC News. Приступљено 22. 5. 2013. 
  5. ^ Åslund (2010), стр. 86.
  6. ^ Hanley, Seán; Szczerbiak, Aleks; Haughton, Tim; Fowler, Brigid (јул 2008). „Explaining Comparative Centre—Right Party Success in Post-Communist Central and Eastern Europe”. Party Politics. 14 (4): 407—434. doi:10.1177/1354068808090253. 
  7. ^ Seleny, Anna (јул 2007). „Communism's Many Legacies in East-Central Europe”. Journal of Democracy. 18 (3): 156—170. doi:10.1353/jod.2007.0056. 
  8. ^ Szczerbiak (2006), стр. 95.
  9. ^ Hloušek & Kopeček (2010), стр. 30

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]