Европска народна странка
Европска народна странка European People's Party | |
|---|---|
| Скраћеница | ЕПП |
| Председник | Манфред Вебер (НЕМ) |
| Генерални секретар | Танасис Баколас (ГРЧ) |
| Основана | 8. јул 1976. |
| Седиште | Брисел, Белгија |
| Труст мозгова | Центар Вилфред Мартенс |
| Студентски огранак | Европски демократски студенти |
| Омладински огранак | Млади Европске народне странке |
| Женски огранак | Жене Европске народне странке |
| Идеологија | |
| Политичка позиција | десни центар |
| Међународно чланство |
|
| Група Европског парламента | Група Европске народне странке |
| Боје |
|
| Европски парламент | 169 / 705
|
| Европски савет | 11 / 27
|
| Европска комисија | 11 / 27
|
| Европски доњи домови | 1.687 / 6.312
|
| Европски горњи домови | 463 / 1.498
|
| Веб-сајт | |
| www | |
Европска народна странка (ЕПП) је европска политичка странка. Њене чланове углавном чине странке које прате идеологију хришћанске демократије,[4] либералног конзервативизма,[4] као и конзервативизма.[5] Основале су је демохришћанске странке 1976. године. Од 31. маја 2022. председник странке је Манфред Вебер.
Историја
[уреди | уреди извор]ЕПП основана је 8. јула 1976. у Луксембургу. Седиште организације је у Бриселу. Европска народна партија има 71 чланица из 38 земаља. Пуноправне чланице су демохришћанске и конзервативне странке из земаља Европске уније, а придружене су из Швајцарске, Норвешке и Србије, поред њих постоје и странке са положајем посматрача из целе Европе.
ЕПП у Европском парламенту
[уреди | уреди извор]У Европском парламенту ЕПП је створила Групу Европске народне партије, која има 274 посланика и тренутно је највећа.
Присутност у европским институцијама
[уреди | уреди извор]| Организација | Институција | Број места |
|---|---|---|
| Европска унија | Европска комисија | 14 / 28
|
| Европска унија | Европски савет | 12 / 28
|
| Европска унија | Европски парламент | 219 / 751
|
| Европска унија | Комитет регија | 125 / 344
|
| Савет Европе | Скупштина СЕ | 191 / 642
|
Главне чланице
[уреди | уреди извор]Међу најважнијим пуноправним чланицама јесу:
- Хришћанско-демократска унија Немачке (ЦДУ), Немачка
- Народ слободе (ПдЛ), Италија
- Унија за народни покрет (УМП), Француска
- Народна партија (ПП), Шпанија
- Модерати, Шведска
- Хришћанско-социјална унија Баварске (ЦСУ), Немачка
- Фидес — Мађарска грађанска унија, Мађарска
- Аустријска народна странка, Аустрија
Међу члановима ЕПП-а из Србије је и Савез војвођанских Мађара, као и Српска напредна странка која је чланица посланичке групе ЕПП-а у Скупштини СЕ.
Чланице
[уреди | уреди извор]Пуноправне чланице
[уреди | уреди извор]Аустрија
[уреди | уреди извор]Белгија
[уреди | уреди извор]Фландрија
[уреди | уреди извор]- (ЦД&В) (Хришћански демократи & Фламанци)
Валонија
[уреди | уреди извор]- (ЦДХ) (Хуманистички демократски центар)
Бугарска
[уреди | уреди извор]- Демократи за снажну Бугарску
- Савез за демократску силу
- Грађани за европски развој Бугарске
- (ДП) (Демократска странка)
- Бугарски пољопривредни народни савез
Кипар
[уреди | уреди извор]- Демократски збор
Чешка
[уреди | уреди извор]- (КДУ-ЦСЛ) Хршићанска и демократска унија - Чешка народна странка
- ТОП09
Данска
[уреди | уреди извор]- (КФ) (Конзервативна народна странка)
- Хришћански демократи
Естонија
[уреди | уреди извор]- Савез Про Патрије и Рес Публице
Финска
[уреди | уреди извор]- (КОК) Странка националне коалиције
Француска
[уреди | уреди извор]- (УМП) Заједница за народни покрет
Немачка
[уреди | уреди извор]Грчка
[уреди | уреди извор]- (НД) Нова демокрација
Хрватска
[уреди | уреди извор]- Хрватска демократска заједница (ХДЗ)
- Хрватска демократска странка (ХДС)
Мађарска
[уреди | уреди извор]- (КДНП) Хршћанско демократска народна странка
Ирска
[уреди | уреди извор]- Фине Гаел (ФГ)
Италија
[уреди | уреди извор]- (ПдЛ) Народ слободе
- (УдЦ) Заједница центра
- Пополари пер ил Суд (Народ за Југ)
Латвија
[уреди | уреди извор]- Јединство (В) (Виенотиба)
Литванија
[уреди | уреди извор]- Тевинес сајунга - Лиетувос крикшчионис демократаи (ТС-ЛКД) (Домовинска унија – литавски хрошћански демократи)
Луксембург
[уреди | уреди извор]- (ЦСВ) (Хришћанско-социјална народна странка)
Малта
[уреди | уреди извор]- Партит Назјоналист (ПН) (Национална странка)
Холандија
[уреди | уреди извор]- (ЦДА) Хришћанско демократски апел
Пољска
[уреди | уреди извор]- Платформа Обивателска (ПО) (Грађанска платформа)
- (ПСЛ) Пољска сељачка странка
Португал
[уреди | уреди извор]- Партидо Социал Демоцрата (ПСД) (Социјално демократска странка)
- Центро Демоцратицо е Социал - Партидо Популар (ЦДС-ПП) (Социјално демократски центар - народна странка)
Румунија
[уреди | уреди извор]- Партидул Натионал Таранесц Црестин си Демоцрат (ПНТЦД) (Хришћанско-демократска национална сељачка странка)
- Партидул Демократа-Либерал (ПД-Л) (Демократско либерална странка)
- Униунеа Демоцрата а Магхиарилор дин Романиа (УДМР) (Демократска заједница Мађара у Румуњској)
Словачка
[уреди | уреди извор]- Словенска демократицка а крестанска униа - Демократицка страна (СДКУ-ДС) (Словачка демократска и кршћанска заједница - демократска странка),
- Магиар Коалицио Партја/Страна мадарскеј коалицие (СМК) (Странка мађарске коалиције),
- Крестанскодемократицке хнутие (КДХ) (Хришћанско демократски покрет Словачке)
Словенија
[уреди | уреди извор]- Словеначка народна странка (СЛС) (Словенска људска странка)
- Словеначка демократска странка (СДС) (Словенска демократска странка),
- Нова Словенија Кршчанска људска странка (НСи) (Нова Словенија)
Шпанија
[уреди | уреди извор]- Партидо Популар (ПП) (Народна странка)
- Унио Демоцратица де Цаталуниа (Демократска заједница Каталоније)
Шведска
[уреди | уреди извор]- Модерата самлингспартиет (М или МСП) (Модератерна /Умерена странка),
- Кристдемократерна (КД) (Кршћански демократи)
Придружене чланице
[уреди | уреди извор]Северна Македонија
[уреди | уреди извор]Норвешка
[уреди | уреди извор]- Хоире (Х) (Конзервативци)
Србија
[уреди | уреди извор]Швајцарска
[уреди | уреди извор]- Центар
Проматрачи
[уреди | уреди извор]Албанија
[уреди | уреди извор]- Партиа Демократике е Схкиперисе (Демократска странка Албаније)
Белорусија
[уреди | уреди извор]- Биеларуски Народни Фронт (БНФ) (Белоруски народни фронт)
- Абјаднанаја Храмадзианскаја Партија Биеłаруси (АХП) (Уједињена грађанска странка Бјелорусије)
Босна и Херцеговина
[уреди | уреди извор]- Странка демократске акције (СДА)
- Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗБиХ)
- Партија демократског прогреса РС (ПДП)
Хрватска
[уреди | уреди извор]- Демократски центар (ДЦ)
Финска
[уреди | уреди извор]- Суомен Кристиллисдемокраатит (КД) (Фински хришћански демократи)
Грузија
[уреди | уреди извор]- Ертиани Натсионалури Модзраоба (ЕНМ) (Уједињени национални покрет)
Италија
[уреди | уреди извор]- Судтиролер Волкспартеи (Јужнотиролска народна странка)
Молдавија
[уреди | уреди извор]- Партидул Популар Црестин Демоцрат (Хришћанско демократска народна странка)
- Партидул Либерално Демократа из Молдавије (Либерално демократска странка Молдавије)
Норвешка
[уреди | уреди извор]- Кристелиг Фолкепарти (КрФ) (Кршчанска народна странка)
Сан Марино
[уреди | уреди извор]- Партито Демоцратицо Цристиано Саммаринесе (ПДЦС) (Кршћанско демократска странка Сан Марина)
Србија
[уреди | уреди извор]- (ВМСЗ) Савез војвођанских Мађара
Турска
[уреди | уреди извор]- Адалет ве Калкıнма Партиси (АКП) (Странка правде и развоја)
Украјина
[уреди | уреди извор]- Народни Соуз «Наша Украјина» (НСНУ) (Народна заједница "Наша Украјина")
- Народни Рух Украјини (Рукх) (Народни покрет Украјине)
- Все украинське об'дружење "Батьковсина" (Всеукраиинс'ке Обиеднанниа Бат'кивсхцхина - Свеукрајинска заједница "Домовина")
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Macron, Merkel say ready to change EU treaties if needed”. www.usatoday.com. 15. 5. 2017.
- ^ „IDC-CDI”. Centrist Democrat International. Приступљено 2. 6. 2020.
- ^ „Members”. International Democracy Union. фебруар 2018. Приступљено 2. 6. 2020.
- ^ а б Nordsieck, Wolfram (2019). „European Union”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 30. 5. 2019.
- ^ Slomp, Hans (26. 9. 2011). Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics. ABC-CLIO. стр. 246. ISBN 978-0-313-39182-8. Приступљено 20. 9. 2018.