Грађански рат два Андроника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Византија 1307. године, непосредно пред избијање грађанског рата

Грађански рат двојице Андроника назив је за грађански рат у Византији од 1321. до 1328. године. За престо су се борили Андроник II и његов унук Андроник III Палеолог.

Први сукоб[уреди]

Андроник III је имао много присталица. Најважнији међу њима били су Јован Кантакузин и Сиргијан Палеолог који су били намесници у Тракији где је незадовољство старим царем било највеће. На Ускрс 1321. године, Андроник III је побегао у Једрене одакле је покренуо устанак против свога деде. Сиргијан је повео велику војску ка Цариграду и присилио старијег Анроника на преговоре. Дана 6. јуна 1321. године потписан је договор по коме Андроник млађи постаје царев савладар и добија Тракију и Македонију.

Други сукоб[уреди]

Споразум из 1321. године није дуго потрајао. Сиргијан је сматрао да је недовољно награђен за своју помоћ пружену Андронику III. Није био задовољан ни Андрониковим односем према њему јер је било очигледно да Андроник млађи више цени Јована Канталузина. Неки историчари бележе да је Андроник покушао да заведе Сиргијанову супругу. Због тога Сиргијан мења страну и придружује се Андронику II кога наговара да настави рат са својим унуком. Међутим, исте године склопљен је још један договор између двојице Андроника, а Сиргијан је осуђен на доживотну затворску казну.

Трећи сукоб[уреди]

Нови сукоб између деде и унука избио је у фенруару 1327. године. Овога пута су се у сукоб умешале и балканске земље: Србија и Бугарска. Бугари на челу са Михаилом Шишманом стају на страну млађег Андроника, а Срби на челу са Стефаном Дечанским стају на страну старијег Андроника. Битке су вођене на просторима Македоније. Андроник III осваја Солун и у мају 1328. године улази у Цариград где приморава свог деду на абдикацију. Стари цар је одведен у манастир где је умро 13. фебруара 1332. године.

Види још[уреди]

Литература[уреди]