Дабик (Сирија)
| Дабик арап. دابق | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сирија |
| Покрајине | Алепо (покрајинаАлепо |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 3 364 | 1.711.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 36° 19′ 17″ С; 37° 09′ 38″ И / 36.3214° С; 37.1605° И |
  Дабик Дабик на карти Сирије | |
Дабик (арап. دابق /ˈдаːбик/) је град у северној Сирији, око 40 km (25 mi) североисточно од Алепа и око 10 km (6,2 mi) јужно од границе Сирије са Турском. Административно је део Ахтарина нахија (подокруга) округа А'заз у покрајини Алепо. Оближњи локалитети укључују Маре 'на југозападу, Савран на северозападу, и град Ахтарин на југоистоку. Према попису из 2004. године, Дабик је имао 3.364 становника.[1]
Град је био место битке код Марџ Дабика 1516. године, у којем је Отоманско царство одлучно победило Мамелучки султанат.
У исламској есхатологији се верује да је Дабик једна од две могуће локације (друга Амак) за епску борбу између упада хришћана и бранилаца муслимана који ће резултирати победом муслимана и означити почетак краја времена. Исламска држава верује да је Дабик тамо где ће еписка и одлучујућа битка бити са хришћанским силама Запада, и дала је назив свом интернет сајту по овом селу.
Историја[уреди | уреди извор]
Током владавине калифа Сулајмана (715-717), Дабик, који се налазио у близини арапско-византијске границе, наследио је улогу Џабије као главног војног логора у Сирији.[2]
Дабик је посетио сиријски географ Јакут ел Хамави почетком 13. века века, током владавине Ајубида. Напоменуо је да је то "село" Азазског округа које се састоји од 4 лиге из Халаба (Алепо). Близу ње је зелена и пријатна ливада, где су се војска Омејада налазила, када су спровели чувену експедицију против Ал Масиса, која је требало да се настави чак и до зидина Констанитинопоља. Гроб калифа Сулејмана ибн Абд ел Малика, који је водио експедицију, лежи овде ".[3]
У августу 2014. године Исламска држава (ИСИЛ) је освојила град, уништавајући светилиште Сулејман ибн Абд ел Малика.[4] Дана 16. октобра 2016. године, побуњеници Слободне сиријске армије под покровитељством турске су заузели град од ИСИЛ-а.[5][6]
У исламској есхатологији[уреди | уреди извор]
У исламској есхатологији која се налази у хадисима, подручје Дабика спомиње се као место неких догађаја муслиманског Малахима (што би једнако хришћанској апокалипси или Армагедону).[7][8] Абу Хурајра, пратилац Мухамеду, известио је у свом Хадису да Мухамед рече:
Последњи час не би дошао све док Римљани не падну у Ел А'мак или у Дабик. Војска која се састоји од најбољих (војника) људи на земљи у то време долази из Медине (како би их избегли).[9]
Научници и коментатори из хадиса сугеришу да се реч Римљани односи на хришћане.[10] Хадис даље повезује каснију муслиманску победу, а потом мирно преузимање Константинопоља са позивима такибира и тасбиха, и на крају пораз Антихриста након повратка и силаска на земљу Исуса Христа.[11][12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ 2004 Census Data for Nahiya Akhtarin" (in Arabic). Syrian Central Bureau of Statistics. Retrieved 15 October 2015. Also available in English: UN OCHA. "2004 Census Data". Humanitarian Data Exchange. Retrieved 4 December 2015.
- ^ Lammens 1991, стр. 360
- ^ le Strange, 1890, p. 426
- ^ Analysis (17. 11. 2014). „Why Islamic State chose town of Dabiq for propaganda”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2016.
- ^ „Syria conflict: Rebels 'capture' IS stronghold of Dabiq”. BBC News (на језику: енглески). 16. 10. 2016. Приступљено 16. 10. 2016.
- ^ „Turkish-backed Syrian opposition captures Dabiq from IS. 16 October 2016 The Washington Post.”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 26. 02. 2018.
- ^ Fraser, Giles (10. 10. 2014). „To Islamic State, Dabiq is important – but it’s not the end of the world”. The Guardian. London. Приступљено 16. 11. 2014.
- ^ GLANFIELD, EMMA (9. 10. 2014). „The 1,300-year-old apocalyptic prophecy that predicted a war between an Islamic army and 'infidel horde' in Syria and is fuelling ISIS's brutal killers”. Daily Mail. London. Приступљено 17. 11. 2014.
- ^ Sahih-Muslim Hadith, Vol. 41, Chap. 9, Hadith 6924, per Abu Huraira from Quran/Hadith study site: The Only Quran. Retrieved 16 November 2014
- ^ Hassan, Farzana (2008). Prophecy and the Fundamentalist Quest: An Integrative Study of Christian and Muslim Apocalyptic Religion (illustrated изд.). McFarland. стр. 41. ISBN 9780786480791.
- ^ Hassan, Farzana (2008). Prophecy and the Fundamentalist Quest: An Integrative Study of Christian and Muslim Apocalyptic Religion (illustrated изд.). McFarland. стр. 41—2. ISBN 9780786480791.
- ^ Muhammad Saed Abdul-Rahman (2009). The Meaning and Explanation of the Glorious Qur'an (Vol 2) (2 изд.). MSA Publication Limited. стр. 311—12. ISBN 9781861797667.
Литература[уреди | уреди извор]
- le Strange, Guy (1890). Palestine Under the Moslems: A Description of Syria and the Holy Land from A.D. 650 to 1500. Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Lammens, H. (1991) [1965]. „Al-D̲j̲ābiya”. Ур.: Lewis, B.; Pellat, Ch.; Schacht, J. The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume II: C–G. Leiden and New York: BRILL. стр. 360. ISBN 978-90-04-07026-4.