Исламска држава

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Исламска Држава.

Исламска држава (арап. دولة إسلامية [dawlat 'iislamia] — давлат Исламија), тип је владавине који је примарно заснован на примјени шеријата (исламског закона), расподјеле правосуђа, одржавање реда и мира према исламском закону.[1] Од првих година ислама, бројне власти основане су као „исламске”.[2]

Међутим, термин „исламска држава” преузео је посебно значење од 20. вијека. Концепт савремене исламске државе артикулисали су и промовисали идеолози као што су ајатолах Рухолах Хомеини, Исрар Ахмед и Сајид Кутб. Као и рани појам калифат, савремена исламска држава укоријењена је у исламском закону. Настала је послије Мухамедове владавине. Међутим, за разлику од калифата који су имали одлике империјалног деспотизма или монархизма (арап. ملك [malik] — малик), савремена исламска држава може имати одлике савремених политичких институција као што су избори, парламентарна власт, судска контрола и народни суверенитет.

Данас, многе муслиманске државе у свој прави систем имају укључен исламски закон, потпун или дјелимично. Поједине муслиманске државе прогласиле су ислам државном религијом према свом уставу, али не примјењују исламски закон у својим судовима. Исламске државе које нису исламске монархије, обично су исламске републике.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ashgar, Ali (2006). The State in Islam: Nature and the Scope. Pinnacle Technology. стр. 91. ISBN 9781618200822. 
  2. ^ Jebara, Mohamad (18. 10. 2015). „The delusion of an 'Islamic State'. Ottawa Sun. Приступљено 18. 7. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ashgar, Ali (2006). The State in Islam: Nature and the Scope. Pinnacle Technology. стр. 91. ISBN 9781618200822.