Далија (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Далија
Dahlia flower - colour.jpg
Далија
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Потпородица: Asteroideae
Натплеме: Helianthodae
Племе: Coreopsideae[1]
Род: Dahlia
Cav.[2]
Тип врсте
Dahlia pinnata Cav.[2]
Секције
  • Dahlia
  • Entemophyllon
  • Epiphytum
  • Pseudodendron
Синоними

Георгина Willd.[3] nom. illeg.

Далија помпом

Далија (Георгина) је вишегодишња биљка из породице Asteraceae. Поријеклом је из Мексика, Средње Америке и Колумбије. Има више од 36 врста и много варијаната ове биљке. Постоје ниске од 10-15 cm и високе до 1,5 m висине. Постоје: ниска једнострука, висока бијела, кактус далија, далија помпом, итд.[4]

Оне обожавају сунце и најбоље успијевају на великом сунцу. Потребно их је заливати само у случају суше. На прољеће се директно саде 6 недјеља прије задњих мразова. Најбоље се размножавају сјеменом. Осјетљиве су на ниске температуре, зато и цвјетају преко љета и прије првих мразова. Због пупања се не смије садити дубоко у земљу. Како би биљка више цвјетала, стари цвјетови се скидају и остављају за сјеме. Далије привлаче пчеле.

Историја и поријекло[уреди]

Поријекло јој је из Мексика, Средње Америке и Колумбије. Ботаничари који су пратили шпанске колонизаторе током истраживања у Мексику су их први открили. Домороци су користили стабљике далије (dahlia imperialis – дрво далије) за довод воде преко планинских потока у своја села. Кртоле далија пекли су и кували Астеци, а од сушених су радили брашно. Далије су биле откривене у 16-ом вијеку, а у Европу су донесене 1789. године (dahlia coccinea, dahlia pinnata i dahlia rosea). То су претече данашњих далија. У почетку, далија је сматрана поврћем, па се у те сврхе користила. И шведски ботаничар, Андреас Дахл, по којем је добила име, је сматрао поврћем. Почетком 1800. је у Белгији узгојена прва дупла далија. Након тога се све више узгаја као украс.

Сјеме[уреди]

Нема сјемења код сваке врсте. Сјеме се скупља с ниских једноструких и са пар врста високих. Многе култивисане биљке немају сјеме, већ се размножавају подјелом кртоле или калемљењем. Једноструке далије посијане на прољеће на сунчаном мјесту јако брзо расту и цвјетају. Током раста формира се кртола која се сади сљедеће године.

Паразити и болести[уреди]

Паразити далија су пужеви и волухарице, а могу се пронаћи лисне ваши, поготово црне ваши. Честа болест којом се заразе је пепелница, која најчешће напада слабе биљке. Појављује се усред суше и ријетко кад се деси да нападне читаву биљку.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Genus Dahlia. Taxonomy. UniProt. Приступљено 15. 10. 2009. 
  2. 2,0 2,1 Cavanilles, A. J. 1791. Icones et Descriptiones Plantarum 1: 57. Madrid
  3. Dahlia Cav.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 17. 09. 1996. Приступљено 15. 10. 2009. 
  4. Dalija - Georgina, Dahlia Dalija - Georgina, Dahlia

Литература[уреди]

Чланци[уреди]

Друштва[уреди]

Споњашње везе[уреди]

Базе података[уреди]