Далија (биљка)
| Далија | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | Plantae |
| (нерангирано): | Angiosperms |
| (нерангирано): | Eudicots |
| (нерангирано): | Asterids |
| Ред: | Asterales |
| Породица: | Asteraceae |
| Потпородица: | Asteroideae |
| Натплеме: | Helianthodae |
| Племе: | Coreopsideae[1] |
| Род: | Dahlia Cav.[2] |
| Типска врста | |
| Dahlia pinnata Cav.[2] | |
| Секције | |
| |
| Синоними | |
Далија (Георгина) је вишегодишња биљка из породице Asteraceae. Поријеклом је из Мексика, Средње Америке и Колумбије. Има више од 36 врста и много варијаната ове биљке. Постоје ниске од 10-15 cm и високе до 1,5 m висине. Постоје: ниска једнострука, висока бијела, кактус далија, далија помпом, итд.[4]
Оне обожавају сунце и најбоље успијевају на великом сунцу. Потребно их је заливати само у случају суше. На прољеће се директно саде 6 недјеља прије задњих мразова. Најбоље се размножавају сјеменом. Осјетљиве су на ниске температуре, зато и цвјетају преко љета и прије првих мразова. Због пупања се не смије садити дубоко у земљу. Како би биљка више цвјетала, стари цвјетови се скидају и остављају за сјеме. Далије привлаче пчеле.
Садржај
Историја и поријекло[уреди]
Поријекло јој је из Мексика, Средње Америке и Колумбије. Ботаничари који су пратили шпанске колонизаторе током истраживања у Мексику су их први открили. Домороци су користили стабљике далије (dahlia imperialis – дрво далије) за довод воде преко планинских потока у своја села. Кртоле далија пекли су и кували Астеци, а од сушених су радили брашно. Далије су биле откривене у 16-ом вијеку, а у Европу су донесене 1789. године (dahlia coccinea, dahlia pinnata i dahlia rosea). То су претече данашњих далија. У почетку, далија је сматрана поврћем, па се у те сврхе користила. И шведски ботаничар, Андреас Дахл, по којем је добила име, је сматрао поврћем. Почетком 1800. је у Белгији узгојена прва дупла далија. Након тога се све више узгаја као украс.
Сјеме[уреди]
Нема сјемења код сваке врсте. Сјеме се скупља с ниских једноструких и са пар врста високих. Многе култивисане биљке немају сјеме, већ се размножавају подјелом кртоле или калемљењем. Једноструке далије посијане на прољеће на сунчаном мјесту јако брзо расту и цвјетају. Током раста формира се кртола која се сади сљедеће године.
Паразити и болести[уреди]
Паразити далија су пужеви и волухарице, а могу се пронаћи лисне ваши, поготово црне ваши. Честа болест којом се заразе је пепелница, која најчешће напада слабе биљке. Појављује се усред суше и ријетко кад се деси да нападне читаву биљку.
Галерија[уреди]
Dahlia 'Bishop of Auckland
Bloemknop van Dahlia Moonfire. Locatie Tuinreservaat Jonkervallei 03
Dahlia 'Moonfire' 002
Dahlia 'Moonfire' 006
Референце[уреди]
- ^ „Genus Dahlia”. Taxonomy. UniProt. Приступљено 15. 10. 2009.
- ↑ 2,0 2,1 Cavanilles, A. J. 1791. Icones et Descriptiones Plantarum 1: 57. Madrid
- ^ „Dahlia Cav.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 17. 09. 1996. Архивирано из оригинала на датум 06. 05. 2009. Приступљено 15. 10. 2009.
- ^ Dalija - Georgina, Dahlia Dalija - Georgina, Dahlia
Литература[уреди]
- Bates, Dave (2015). „The Growing World of Dahlias”.
- „Linda's Dahlias”. 2015. Приступљено 21. 06. 2015.
- Dave's Garden (2015). „Welcome to Dave's Garden!”. Internet Brands. Приступљено 14. 06. 2015.
- „The National Dahlia Collection”. Приступљено 25. 06. 2015.
- Culbertson, Tim. „The Stanford Dahlia Project”. Приступљено 02. 07. 2015.
- Fides (2015). „Fides: Our Roots, Your Success”. Приступљено 02. 07. 2015.
- Dümmen Orange (2015). „One Mission”. Приступљено 02. 07. 2015.
- Dahlinova (2008). „Welcome at Dahlinova”. Приступљено 02. 07. 2015.
Чланци[уреди]
- Harshberger, John W. (1897). „The Native Dahlias of Mexico”. Science, New Series, December 17. 6 (155): 908—910. JSTOR 1623914. doi:10.1126/science.6.155.908.
- Sherff, Earl Edward, 1951: Epiphytum, a new section of the genus Dahlia Cav. Bot Leaflets: 4,21
- Hansen, H. V. (2004). „Simplified keys to four sections with 34 species in the genus Dahlia (Asteraceae-Coreopsideae)”. Nordic Journal of Botany. 24: 549—553. doi:10.1111/j.1756-1051.2004.tb01639.x.
- Saar, Dayle Ellyn. A phylogenetic analysis of the genius Dahlia (asteraceae): An interdisciplinary study. Ph D Thesis, Northern Illinois University, 1999
- GR, Whitley (септембар 1985). „The medicinal and nutritional properties of Dahlia spp”. J Ethnopharmacol. 14 (1): 75—82. PMID 3910964. doi:10.1016/0378-8741(85)90031-5.
- Weland, Gerald. „The Alpha-Omega of Dahlias” (PDF). American Dahlia Society. Приступљено 02. 07. 2015.
Друштва[уреди]
- RHS (2015). „Royal Horticultural Society”. Приступљено 19. 06. 2015.
- „National Dahlia Society (U.K.)”. 2011. Приступљено 17. 06. 2015.
- „The American Dahlia Society”. Приступљено 17. 06. 2015.
- „National Dahlia Society Of New Zealand”. Приступљено 17. 06. 2015.
Споњашње везе[уреди]
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама
- D E Saar. Wild Dahlias
- The United Kingdom National Dahlia Collection
- North American Dahlia Shows
- Dahlia Flower Care
- Dahlia Pinnata Eatable Plans
- Info about care for dahlias
- Gallery of Dahlia Images
- Hans V. Hansen. Native (wild) Dahlias – taxonomy, historical review, and the derivation of cultivars, in Trial of Dahlia 2008, Final Report. Royal Horticultural Society
- A history of Dahlia, from «Oxford Junior Encyclopedia»
