Средња Америка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Средња Америка на мапи света

Средња Америка је регион Северне Америке који се налази између јужне границе Мексика и северозападне границе Колумбије, у Јужној Америци. Неки географи класификују Средњу Америку као велики земљоуз, и у овом погледу она понекад укључује део Мексика источно од Земљоуза Тевантепек, тј. мексичке државе Чијапас, Табаско, Кампече, Јукатан и Кинтана Ро.

Средња Америка стога има површину од око 540.000 km² са ширином између Тихог океана и Карипског мора од око 560 km до око 50 km.

Средња Америка се састоји од следећих држава:

Природне одлике[уреди]

Карта Средње Америке

Средња Америка је део северноамеричког континента, али она заправо представља прелаз између Англоамерикеи Јужне Америке, по чему је и добила име. То је по природним карактеристикама врло сложен простор на коме је шпанска колонизација оставила најдубље трагове. Од великих природних целина могу се издвојити Мексичка висораван на северозападу, Амерички земљоуз на југоистоку и острвски свет на истоку (Антили и Бахамска острва). Антили се састоје од Великих Антила (Куба, Хиспаниола, Јамајкка и Порторико) и Малих Антила, низа малих острва у источном делу Карипског мора (Барбадос, Света Луција и др).[1]

Мексико је по површини и броју становника највећа држава Средње Америке, а његова северна граница оштри је међаш између два различита света - Англоамерике и Латинске Америке. Највећи део Мексика је пространа висораван окружена високим рубним и издуженим планинама. То је најнасељенији део државе, с највећим градовима и климатски најповољнијим условима за живот и рад. Главни град Сијудад де Мексико једна је од највећих урбаних англомерација у свету и налази се на надморској висини од 2.300 метара.[2]

Геологија[уреди]

Геологија Средње Америке је активна, са вулканским ерупцијама и земљотресима који се дешавају с времена на време. 1931. и 1972. године, земљотреси су опустошили Манагву, главни град Никарагве. Плодна земљишта због вулканске лаве су омогућила да се одржи велика густина становништва у пољопривредно продуктивним пределима на високим надморским висинама.

Клима[уреди]

Средња годишња количина падавина креће се у распону 3.000 - 6.000 mm. Будући да се налази на удару пасата, карипска обала и источне падине планина примају два пута више падавина од пацифишких обала Централне Америке. Количину падавина на пацифичкој обали снижава хладна Калифорнијска морска струја. Крајем лета и током јесени, Средња Америка је изложена разорном дејству тропских циклона - урагана.

Као најужи део Америка, Средња Америка је место где се налази Панамски канал као и предложени, али никада завршени Канал Никарагве.

Биодиверзитет[уреди]

Средња Америка је део Мезоамеричког биодиверзитетског појаса и она поседује 7 % укупног светског биодиверзитета.[3] Пацифичка миграторна рута је главни пут којим се крећу птице у Америкама, простире се правцем север-југ и иде од Аљаске до Огњене земље. Због левкастог облика копнене масе, птице селице се могу видети у веома великим концентрацијама у Средњој Америци, посебно у пролеће и у јесен. Као мост између Северне и Јужне Америке, Средња Америка има много врста из неарктичке и неотропске екозоне. Међутим, јужне земље (Коста Рика и Панама) имају већи биодиверзитет него северне (Гватемала и Белизе), док државе у централном делу региона (Хондурас, Никарагва, Ел Салвадор) имају најмањи биодиверзитет.[3]

Биодиверзитет у Средњој Америци (број различитих врста терестријалних кичмењака и васкуларних биљака)

Држава Број врста
водоземаца
Број врста
птица
Број врста
сисара
Број врста
гмизаваца
Укупан број врста
терестријалних кичмењака
Број врста
васкуларних биљака
Биодиверзитет
 Белизе[4] 46 544 147 140 877 2894 3771
 Костарика[5] 183 838 232 258 1511 12119 13630
 Ел Салвадор[6] 30 434 137 106 707 2911 3618
 Гватемала[7] 133 684 193 236 1246 8681 9927
 Хондурас[8] 101 699 201 213 1214 5680 6894
 Никарагва[9] 61 632 181 178 1052 7590 8642
 Панама[10] 182 904 241 242 1569 9915 11484

Становништво[уреди]

Државе Средње Америке и њихови главни градови

Амерички земљоуз или Средња Америка у ужем смислу наставља се на Мексико и пружа се до Панамског канала који раздваја Северну од Јужне Америке. Састоји се од седам држава које су, осим Панаме и Белиза, независност избориле врло рано - у првој половини 19. века. Међутим, због честих унутрашњих сукоба, државних удара и спољашњег неколонијалног утицаја, то подручје је све до данас остало политички врло немирно. Земље Америчког земљоуза у целини су гушће насељене од Мексика, али реше од Антилске Америке. Међу појединим земљама има великих разлика, од ретко насељеног Белиза (12 становника по квадратном километру) до пренасељеног Салвадора (320 становника по квадратном километру).

Острвски део Средње Америке је најмањи али најгушће насељен у регији. По величини и броју становника истичу се Куба, Хиспаниола (државе Хаити и Доминиканска Република), Јамајка и Порторико. Повољна клима, бујно тропско зеленило, чиста топла мора и прекрасне плаже, многим острвима обезбедили су епитет рајска, нарочито Бахамима. Неке мање острвске групе Малих Антила тек однедавно су самосталне државице, али је већина остала у тесним економским и политичким везама с бившим колонијалним господарима.

Постојала је нација Средње Америке у раном 19. веку, која се састојала од садашњих нација Гватемале, Хондураса, Ел Салвадора, Никарагве и Костарике (и дела модерне мексичке државе Чиапас). Ово је понекад познато као Уједињене Провинције Средње Америке или Сједињене Државе Средње Америке.

Становништво Средње Америке врло је сложено због дуготрајног заједничког живота и мешања староседелаца Индијанаца с европским досељеницима и доведеним црнцима и њиховим потомцима. У копненом делу преовлађују местици (мешанци Индијанаца и белаца), а у острвском делу црнци и мулати у већини једино у Костарикии и на острвима Куби и Порторику.[2]

Демографија[уреди]

Гватемала (град) је највећи град Средње Америке
Сан Салвадор је други највећи урбани центар Средње Америке

Према процени из 2012. године, Средња Америка има 42.688.190 становника.[11] Са површином од 523.780 квадратних километара,[12] она има густину насељености од 81 ст. по квадратном километру.

Државе Средње Америке
Држава Површина
(km²)[13]
Популација
(јул 2013)
Густина
насељености

(по km²)
Престоница Службени
језик
Показатељ хуманог развоја
 Белизе 22.966 334.297 13 Белмопан Енглески 0,732 Висок
 Костарика 51.100 4.695.942 82 Сан Хосе Шпански 0,763 Висок
 Ел Салвадор 21.040 6.108.590 292 Сан Салвадор Шпански 0,680 Средњи
 Гватемала 108.890 14.373.472 129 Гватемала (град) Шпански 0,628 Средњи
 Хондурас 112.090 8.448.465 67 Тегусигалпа Шпански 0,617 Средњи
 Никарагва 130.373 5.788.531 44 Манагва Шпански 0,614 Средњи
 Панама 78.200 3.559.408 44 Панама (град) Шпански 0,765 Висок
Укупно 523.780 43.308.660 80 - - -
Највеће метрополе у Средњој Америци
Град Држава Популација Година цензуса % националне
популације
(1) Гватемала (град)  Гватемала 3,700,000 2010 26%
(2) Сан Салвадор  Ел Салвадор 2,415,217 2009 39%
(3) Манагва  Никарагва 1,918,000 2012 34%
(4) Тегусигалпа  Хондурас 1,819,000 2010 24%
(5) Сан Педро Сула  Хондурас 1,600,000 2010 21%+4
(6) Панама (град)  Панама 1,400,000 2010 37%
(7) Сан Хосе  Костарика 1,275,000 2013 30%

Језици[уреди]

Званични језик у већини земаља Средње Америке је шпански, осим у Белизеу, где је енглески званичан језик. Мајански језици чине породицу језика која обухвата око 26 међусобно сличних језика. Гватемала је 1966. године званично признала 21 од њих. Ксинкан и гарифуна језици су такође присутни у Средњој Америци.

Језици у Средњој Америци (2010)
Бр. Државе Популација % шпански % мајански језици % енглески % ксинкан % гарифуна
1 Гватемала 15,284,000 64.7% 34.3% 0.0% 0.7% 0.3%
2 Хондурас 8,447,000 97.1% 2.0% 0.0% 0.0% 0.9%
3 Ел Салвадор 6,108,000 99.0% 1.0% 0.0% 0.0% 0.0%
4 Никарагва 6,028,000 87.4% 7.1% 5.5% 0.0% 0.0%
5 Костарика 4,726,000 97.2% 1.8% 1.0% 0.0% 0.0%
6 Панама 3,652,000 86.8% 9.2% 4.0% 0.0 0.0%
7 Белизе 334,000 52.1% 8.9% 37.0% 0.0% 2.0%

Етничке групе[уреди]

Овај регион је веома богат у смислу етничких група. Већина становништва су мелези, са присутним популацијама Маја и белаца, укључујући народе Ксинка и Гарифуна. Имиграција Арапа, Јевреја, Кинеза, Европљана допринела је повећању броја етничких група у овом подручју.

Етничке групе у Средњој Америци (2010)
Држава Популација Староседеоци Белци Местици/Mixed Црнци Ксинка % Остали
 Белизе 324,528 6.3% 5.0% 49.6% 32.0% 0.0% 4.1%
 Костарика 4,301,712 4.0% 65.8% 13.8% 7.2% 0.0% 9.0%
 Ел Салвадор 6,340,889 1.0% 12.0% 86.0% 0.0% 0.0% 1.0%
 Гватемала 15,700,000 38.0% 18.5% 40.0% 1.0% 0.5% 2.0%
 Хондурас 8,143,564 6.0% 5.5% 82.0% 6.0% 0.0% 0.5%
 Никарагва 5,815,500 5.0% 17.0% 69.0% 9.0% 0.0% 0.0%
 Панама 3,474,562 6.0% 10.0% 65.0% 14.0% 0.0% 5.0%

Религија[уреди]

Доминантна религија у Централној Америци је хришћнаство (95,6 %).[14] Почевши од шпанске колонизације у 16. веку, католицизам је постала најпопуларнија религија у региону до прве половине 20. века. Од 1960. године дошло је до пораста других хришћанских група, нарочито протестантизма, као и других верских организација и појединаца који се идентификују као ирелигиозни.[15]

Државе
% Хришћанство
(2013)[16]
% Католицизам
(2010)
% Протестантизам
(2010)
% Ирелигиозни
(2010)
% Остали
(2010)
% Непознато
(2010)
 Белизе 74% 40% 31% 15% 10% 4%
 Костарика 83% 68% 18% 9% 3% 1%
 Салвадор 85% 47% 31% 21% 1% 0%
 Гватемала 87% 47% 39% 11% 2% 1%
 Хондурас 88% 50% 38% 6% 3% 0%
 Никарагва 84% 58% 23% 13% 4% 2%
 Панама 91% 78% 13% 2% 6% 1%

Референце[уреди]

  1. "Central America". Merriam-Webster's collegiate dictionary. Merriam-Webster.com. Retrieved 2015-01-01.
  2. 2,0 2,1 Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8
  3. 3,0 3,1 Biodiversity in Central America
  4. Butler, RA (2006). „Belize forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 2015-01-01. 
  5. Butler, RA (2006). „Costa Rica forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 2015-01-01. 
  6. Butler, RA (2006). „El Salvador forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 2015-01-01. 
  7. Butler, RA (2006). „Guatemala forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 2015-01-01. 
  8. Butler, RA (2006). „Honduras forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 2015-01-01. 
  9. Butler, RA (2006). „Nicaragua forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 2015-01-01. 
  10. Butler, RA (2006). „Panama forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 2015-01-01. 
  11. Index Mundi (2012). „Population – Central America & the Caribbean”. Index Mundi. Приступљено 2015-01-01. 
  12. „Central America: strategic information”. Central America economic integration and cooperation handbook. Volume 1: Strategic information, organizations and programs (2013 изд.). Washington, D.C.: International Business Publications, USA. 2013. стр. 8. ISBN 1-4387-4280-0. 
  13. Central Intelligence Agency (2014). „The world factbook”. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. 
  14. Christianity in its Global Context
  15. Holland, CL (November 2005). Ethnic and religious diversity in Central America: a historical perspective (PDF). 2005 Annual Meeting of the Society for the Scientific Study of Religion. стр. 1—34. Приступљено 2015-01-04. 
  16. „Las religiones en tiempos del Papa Francisco” (PDF) (на језику: Spanish). Latinobarómetro. April 2014. стр. 6. Архивирано из оригинала (pdf) на датум 4 April 2015. Приступљено 4 April 2015. 

Види још[уреди]