Дахије
Дахије су биле вође османлијских јаничарских јединица у Београдском пашалуку којим су управљали независно од централних власти од 1801. до 1804. године.
У периоду од 1791. до 1798. године, јаничарима је био забрањен приступ Београдском пашалуку. Те, 1798. године, Порта је јаничарима издала ферман којим им је дозвољено да се врате у Београдски пашалук. Након повратка, међу јаничарима су се посебно истакле четворица њихових вођа: Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-Ага Фочић. Њих четворица су 1801. године извршили атентат на дотадашњег београдског везира Хаџи-Мустафа пашу. Након атентата, дахије су поделиле пашалук између себе на четири једнака дела и завеле своју страховладу, уводећи читлучење и додатне намете становништву Београдског пашалука. Дахије су управљале самостално, односно без одобрења и противно реформаторским покушајима османског султана Селима III. Разноврсна насиља као и Сеча кнезова почетком 1804. узроковале су почетак буне на дахије која се претворила уПрви српски устанак.
