Феничанско писмо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Феничанско писмо
Phoenician alphabet.svg
ТипАбџад
ЈезициФеничански, Пунски
Временски период
c. 1200–150 п. н. е.[1]
Породица
Дечији систем
Арамејски алфабет
Грчки алфабет
Либијско-берберски алфабет
Палеохебрејски алфабет
Палеошпански алфабети
Сестрински систем
Древно јужно арабијско писмо
ПравацЗдесна налево
ISO 15924Phnx, 115
Уникод назив
Phoenician
U+10900–U+1091F
Феничански натпис из 625-600. п. н. е. (Археолошки музеј у Алањи).

Феничанско или феничко писмо, било је писмо којим су се служили стари Феничани и настало је крајем другог миленијума пре нове ере. То је алфабет абџадског[3] типа, који се састоји од само 22 сугласничка слова, остављајући имплицитне самогласнике, мада извесни касни варијетети користе matres lectionis за део самогласника. Он је кориштен за писање фенићанских, северно семитских језика, које сеу користиле античке цивилизације Феникије у данашњој Сирији, Либану, и северном Израелу.[4] На основу овог писма настало је грчко, арамејско, хебрејско и арапско писмо.

Фенићански алфабет је изведен из египатских хијероглифа.[5] Он је постао један од најшире кориштених система писања, који су фенићански трговци раширили по медитеранском свету, где су га адаптирале и модификовале многе друге културе. Палеохебрејски алфабет је локална варијанта фенићанског,[6] као што је и арамејски алфабет, претходник модерног арапског. Современо хебрејско писмо је стилска варијанта арамејског. Грчки алфабет (са својим потомцима латинским, ћириличним, рунским, и коптским писмом) исто тако је изведен из фенићанског алфабета.

Феничанско писмо је пронађено на већем броју археолошких налазишта на Медитерану где су Феничани имали своје колоније, као у Библосу (Либан) и Картагини (Тунис). Првобитно, сва слова су била урезивана у камен, већина их је била попречна и усправна, као и ознаке у рунама. Феничани су писали здесна налево, али понекад и слева надесно као и у баустрофедону, где су редови текста наизменично писани здесна налево и слева надесно. Нека слова су писана на различите начине, као нпр. слово тав које се писало као „+“ али и као „х“.

Писмо[уреди]

Знак Unicode Име Значење Транслитерација Одговарајући знак у
хебрејском арапском грчком латиници ћирилици
Aleph ʼāleph во ʼ א Α, α A, a А, а
Beth bēth кућа b ב Β, β B, b Б, б, В, в
Gimel gīmel камила g ג Γ, γ C, c, G, g Г, г
Daleth dāleth врата d ד ﺩ، ذ Δ, δ D, d Д, д
He прозор h ה Ε, ε E, e Е, е, Є, є
Waw wāw удица w ו (Ϝ, ϝ), Υ, υ F, f, U, u, V, v, W, w, Y, y У, у
Zayin zayin оружје z ז Ζ, ζ Z, z З, з
Heth ḥēth ограда ח ﺡ، خ Η, η H, h И, и, Й, й
Teth ṭēth коло ט ﻁ، ظ Θ, θ
Yodh yōdh рука y י ﻱ، ى Ι, ι I, i, J, j І, і, Ї, ї, Ј, ј
Kaph kaph длан k כ Κ, κ K, k К, к
Lamedh lāmedh палица l ל Λ, λ L, l Л, л
Mem mēm вода m מ Μ, μ M, m М, м
Nun nun риба n נ Ν, ν N, n Н, н
Samekh sāmekh степеник s ס Ξ,ξ, Χ, χ X, x Х, х
Ayin ʼayin око ʼ ע ﻉ، غ Ο, ο O, o О, о
Pe уста p פ Π, π P, p П, п
Sade ṣādē папирус (биљка) צ ﺹ، ض (Ϡ, ϡ) Ц, ц, Ч, ч
Qoph qōph иглено ухо q ק (Ϙ, ϙ) Q, q
Res rēš глава r ר Ρ, ρ R, r Р, р
Sin šin зуб š ש س، ش Σ, (ϲ), σ, ς S, s С, с, Ш, ш
Taw tāw знак t ת ﺕ، ث Τ, τ T, t Т, т

Референце[уреди]

  1. ^ Earliest attestation in the Bronze Age collapse period, classical form from about 1050 BC; gradually died out during the Hellenistic period as its evolved forms replaced it; obsolete with the destruction of Carthage in 149 BC.
  2. ^ Himelfarb, Elizabeth J. "First Alphabet Found in Egypt", Archaeology 53, Issue 1 (Jan./Feb. 2000): 21.
  3. ^ Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. стр. 90. 
  4. ^ „Phoenicia”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 12. 11. 2018. 
  5. ^ Michael C. Howard (2012). Transnationalism in Ancient and Medieval Societies. P. 23.
  6. ^ Kratz, Reinhard G. and Biblical Israel: The History, Tradition, and Archives of Israel and Judah (2015). Historical. Oxford: Oxford University Press. стр. 64. ISBN 978-0-19-104448-9. »[...] scribes wrote in Paleo-Hebrew, a local variant of the Phoenician alphabetic script [...]« 

Литература[уреди]

  • Kratz, Reinhard G. and Biblical Israel: The History, Tradition, and Archives of Israel and Judah (2015). Historical. Oxford: Oxford University Press. стр. 64. ISBN 978-0-19-104448-9. »[...] scribes wrote in Paleo-Hebrew, a local variant of the Phoenician alphabetic script [...]« 
  • Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. стр. 90. 
  • Jean-Pierre Thiollet, Je m'appelle Byblos, H & D, Paris. 2005. ISBN 978-2-914266-04-8.
  • Maria Eugenia Aubet, The Phoenicians and the West Second Edition, Cambridge University Press, London, 2001.
  • Daniels, Peter T., et al. eds. The World's Writing Systems Oxford. (1996).
  • Jensen, Hans, Sign, Symbol, and Script, G.P. Putman's Sons, New York, 1969.
  • Coulmas, Florian, Writing Systems of the World, Blackwell Publishers Ltd, Oxford, 1989.
  • Hock, Hans H. and Joseph, Brian D., Language History, Language Change, and Language Relationship, Mouton de Gruyter, New York, 1996.
  • Fischer, Steven R., A History of Writing. Reaktion Books.2003..
  • Markoe, Glenn E. (2000). Phoenicians. University of California Press. ISBN 978-0-520-22613-5. 
  • Ancient Hebrew and Aramaic on Coins, reading and transliterating Proto-Hebrew, online edition. (Judaea Coin Archive)

Спољашње везе[уреди]