Девачан
Девачан (сложена реч; санскритска реч 'дева', богови, и тибетанска реч 'чан' Вилие: 'могу', поседовати, имати, подложни) је „пребивалиште богова” према оригиналном учењу теозофије како је формулисала Хелена Блавацки .
Теозофија[уреди | уреди извор]
Девачан се сматра местом где већина душа одлази након смрти где се задовољавају жеље, што одговара хришћанском веровању у небо. Међутим, Девачан је привремено, међустање постојања пре коначног поновног рођења душе у физички свет. [1]
Путем Мудрости и Знања, човек може достићи Нирвану и ослободити се циклуса рођења и смрти, па чак и „лажног блаженства“ Девачана.
Х. П. Блаватска, "Тајна доктрина" [2]
Према Чарлсу Вебстеру Ледбитеру[уреди | уреди извор]
Чарлс Вебстер Ледбитер је лоцирао "Девачан" на менталном плану много миља далеко изнад површине Земље. Док те душе на нултом нивоу иницијације (огромна већина становника Земље) одлазе у Сумерланд (која се налази на астралној равни само неколико миља изнад површине Земље) када умиру, оне које су достигле први, други , или трећи нивои иницијације иду у Девачан када умру. Коначно небо где се душе на четвртом нивоу иницијације (оне душе које су постале архати и више не морају да се реинкарнирају) називају Нирвана. Када се достигне четврти ниво иницијације, човек може постати пратјекабуда и одмах ући у нирвану, или постати буда или бодисатва и подучавати друге пре него што уђу у нирвану. Човек такође може изабрати да постане Мајстор у духовној хијерархији када достигне четврти ниво иницијације – тада се нечији улазак у Нирвану одлаже милионима, милијардама или трилионима година док се не заврши пењање на лествици иницијације испуњавањем својих задатака као мајстор у духовној хијерархији. [3][4][5]
Антропозофија[уреди | уреди извор]
Из перспективе антропозофије, Рудолф Штајнер тврди да су Нижи Девачан (или Небески Свет) и Виши Девачан (или Свет Разума) два „надчулна“ царства, изнад астралног, повезана са емоцијама и импулсима воље, респективно. За поређење, ментално подручје је повезано са мишљу. [6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ H.P. Blavatsky, The Theosophical Glossary. Theosophical Publishing Society, 1892, page 98
- ^ H.P. Blavatsky, The Secret Doctrine. Theosophical Publishing Society, 1888, page 39
- ^ Leadbeater, C.W. A Textbook of Theosophy 1912
- ^ Leadbeater, C.W. The Masters and the Path 1926,
- ^ „Various Levels of the Afterlife in Theosophy:”. Архивирано из оригинала 2011-07-22. г. Приступљено 2011-07-13.
- ^ Steiner, Rudolf. „Jeshu ben Pandira Who Prepared the Way for an Understanding of the Christ Impulse (part I)”. The Rudolf Steiner Archive. The first of two lectures delivered at Leipzig on November 4 and 5, 1911. GA# 130