Девоатин D.9

С Википедије, слободне енциклопедије
Девоатин D.9
Девоатин D.9
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Дужина7,30
Размах крила12,80
Висина2,93
Површина крила25,00
Празан945
Нормална полетна1333
Клипно-елисни мотор1 Gnome-Rhone 9Ab Jupiter
Снага1 x 308 kW
Брзина крстарења221 km/h
Макс. брзина на Hопт245 km/h
Долет400 km
Плафон лета8500 m
Брзина пењања525 m/min

Девоатин D.9 (франц. Dewoitine D.9) је француски ловачки авион. Први лет авиона је извршен 1924. године. [1]

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Ловац Девоатин D.9

Авион Девоатин D.9 је пројектовао инжењер Емил Девоатин на основу свог првог авиона Девоатин D.1 коме је повећан распон крила и уграђен јачи звездасти мотор. Био је једноседи ловац парасол направљен да побољша карактеристике у односу на свог претходника. Први прототип је полетео јуна 1924. године, а испитивања завршена и формиран коначни облик авиона почетком 1925. године.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Девоатин D.9 је једнокрилни - висококрилац, једносед, металне конструкције.

Труп авиона је био металне конструкције (дуралуминијумске цеви спојене закивцима) и обложен дуралуминијумским лимом. Иза крила у трупу авиона се налазила отворена пилотска кабина.

Погонска група: Авион је у кљуну имао радијални ваздухом хлађен звездасти мотор Gnome-Rhone 9Ab Jupiter снаге 308kW/420КС. Покретала га је дрвена двокрака елиса фиксног корака.

Крило је било четвртастог облика металне конструкције од дуралуминијума пресвучено платном. Са по две косе упорнице, свако крило је било ослоњено на труп авиона.

Стајни трап: Авион је имао фиксни стајни трап конвенционалне конструкције са два предња точка постављана на осовину и еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авиона испод репа авиона. У зимском периоду уместо точкова су на стајни трап монтиране скије. Амортизација стајног трапа је била помоћу гумених ужади (сандова). Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје угаоног облика.[2]

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Мада Француска није за своје потребе купила ниједан авион Девоатин D.9, овај авион је произведен у доста великом броју захваљујући Италији која је још 1924. године наручила истовремено када и D.1 и један авион D.9. Италијанска фирма Анасалдо је купила лиценцу за производњу ових авиона и произвела је у току 1925-26. укупно 147 комада. Авион произведен у Италији имао је назив Ансалдо AC3[3] на тај начин је Италија постала највећи корисник авиона Девоатин D.9. Швајцарска је купила 3 примерка а Белгија један примерак.

Оперативно коришћење у Војном Ваздухопловству Краљевине Југославије[уреди | уреди извор]

Југославија је купила 6 примерака авиона Девоатин D.9, као допуну 44 примерака авиона Девоатин D.1. Авиони за Југославију су произведени 1925. године, а у оперативну употребу су ушли у току 1926. године.[4] Авиони су били у саставу ескадрила стационираних на аеродрому у Земуну. У наоружању ВВ КСХС одржао све до 1937. године као авион за обуку и тренажу пилота у акробатским летовима. Ове авионе је РВ КСХС је узело највише из разлога да тестира нови мотор Gnome-Rhone 9Ab Jupiter за кога је купљена лиценца и касније се производио у Југославији.[5][6]

Наоружање[уреди | уреди извор]

Наоружање авиона: Девоатин D.9
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2 и 2
Калибар 7,5 и 7,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dewoitine D.9” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  2. ^ Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на ((sr))). Нови Сад: Ваздухопловни гласник.
  3. ^ Spick, Mike . The Illustrated Directory of Fighters (на ((en))). USA- St.Paul. . Salamander Book Ltd. 2002. ISBN 978-0-7603-1343-5. 
  4. ^ „Politika - 1928 - P-2484-1928 - Digitalna Narodna biblioteka Srbije”. scr.digital.nb.rs. Архивирано из оригинала 30. 11. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  5. ^ Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.) (на ((sr))). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN 1450-684X
  6. ^ Микић 1933.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: Ваздухопловни гласник. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације : [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.) (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан (2004). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.) (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 3/2004. ISSN 1450-684X. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Вељовић, Живојин (1972). Пет деценија Змаја (на језику: (језик: српски)). Земун: ИПМ Змај. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). Београд: Штампарија Драг. Грегорић. 
  • Spick, Mike (2002). „Ansaldo AC3”. The Illustrated Directory of Fighters (на језику: (језик: енглески)). USA- St.Paul: Salamander Book Ltd. стр. 20. ISBN 978-0-7603-1343-5. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Девоатин D.9 на Викимедијиној остави.
  • http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/devoatin-d-9
  • „D.9” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004 (www.airwar.ru). Приступљено 31. август 2010. 
  • B. Parmentier (17. 12. 1999). „Dewoitine D-9” (на језику: (језик: француски)). Авиафранс (www.aviafrance.com). Приступљено 21. септембар 2010. 
  • „Dewoitine D 9” (на језику: (језик: енглески)). Авиастар (www.aviastar.org). Приступљено 31. август 2010. 
  • „Dewoitine D9C1” (на језику: (језик: српски)). www.paluba.info. Приступљено 31. август 2010. 
  • „Dewoitine D 9 (France) (1924)” (на језику: (језик: енглески)). www.the-blueprints.com. Приступљено 31. август 2010. 
  • „Dewoitine D.1/D.9” (на језику: (језик: руски)). Avia Deja Vu. Приступљено 31. август 2010. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Девоатин_D.9&oldid=27556943”