Деворе
.jpg)
Деворе је техника дораде тканине која се посебно користи на плишу. Подразумева употребу материјала израђеног од мешовитих влакана који се подвргава хемијском процесу растварања целулозних влакана како би се створио полупрозиран детаљ на чвршће тканом материјалу. Иста техника се може применити и на другим тканинама.[1]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Израз деворе долази од француског глагола dévorer, што дословно значи прождирати.[2][3] У енглеском језику ова техника назива се још и burnout (сагоревање).
Историја[уреди | уреди извор]
Верује се да је деворе техника пореклом из Француске, вероватно као јефтинија алтернатива чипки, која би се могла створити употребом каустичне пасте на тканини.[2] Комерцијални хемијски процес који се примењује на одећи развијен је у Лиону, на прелазу из 19. у 20. век.[4]
Техника је била нарочито популарна 20-их година. Најчешће се користила на тканинама од којих су се израђивале вечерње хаљине и мараме. Баршуном обрађеним деворе техником тапацирани су делови едвардијанског намештаја, попут лежаљки и трпезаријских столица. Деворе је постао симбол 20-их година и Арт-Декоа, уметност која је издржала тест времена и до данас се може видети на кућном посуђу.[5]
Поново је оживела 80-их и 90-их. Енглески модни дизајнер Џаспер Конран (Jasper Conran) често ју је користио за дизајнирање позоришних костима, као и код одеће за вечерњи излазак. Дизајнерка Џорџина вон Етздорф (Georgina von Etzdorf)деворе тканине примењивала је на шаловима.[2][6][7][8]
Оживљавање 90-их[уреди | уреди извор]
Џаспер Kонран заслужан је за повратак девореа на модне писте и његову популаризацију. Деворе тканине први пут је представио 1989. а затим га је, током деведесетих, користио у својој главној модној линији. Технику је усавршио на позоришним и балетским костимима.[4][9]
Конранови најсложенији деворе модни комади (који су током процеса израде печени у пећници) одузимали су много времена за производњу и били су скупи.[4]
Џоргина вон Етздорф се примарно фокусирала на стварање сликарских ефеката на тканини и 1981. основала радионицу за штампање на текстилу. Заслужна за популаризацију плишане мараме, експериментисала је са штампом на плишу од 1985. Деворе је увела у асортиман 1993. године.[10]
Метод[уреди | уреди извор]
Деворе техника користи тканине израђене комбинацијом влакна на бази протеина (попут свиле) са влакнима на бази целулозе (какви су су вискоза, тј. рајон или памук). Да би се створио дезен на тканину се, на месту жељеног узорка, наноси хемијски гел који садржи натријум бисулфат. Натријум бисулфат раствара ("сагорева") влакна на бази целулозе, док на влакна на бази протеина, на која хемикалија нема утицај. Хемијски гел се може наносити штампањем или ручним сликањем на тканини.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
- Целулозна влакна
- Хемијска чипка
- Тканина
- Влакно
- Синтетичка влакна
- Производња текстила
- Терминологија производње текстила
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Singer, Margo (2007). Textile Surface Decoration: Silk and Velvet. University of Pennsylvania Press. стр. 35. ISBN 9780812220001.
- ^ а б в Swift, Dionne. „Exploring Devoré...”. textilearts.net. Textile Arts. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 7. 7. 2014.
- ^ Fogg, Marnie (2009). 1980s Fashion Print. London: Anova Books (Batsford). стр. 13. ISBN 978-19063-8841-6.
- ^ а б в Hume, Marian (11. 2. 1993). „Fashion: Mr Contran's fin de siecle: Severity, thy name was Jasper: Now he who cleaved to chaste lines and plain black has taken to more exotic stuff. Marion Hume applauds .”. The Independent. Приступљено 8. 7. 2014.
- ^ Jane, Emma (3. 1. 2019). „A brief history of velvet”. SOHO HOME. Приступљено 2. 8. 2021.
- ^ Brennan, Mary (10. 3. 1994). „All hands to tutu”. Herald Scotland. Приступљено 7. 7. 2014.
- ^ Roffey, Monique (8. 7. 1994). „In thing: Georgina von Etzdorf scarves”. The Independent. Приступљено 7. 7. 2014.
- ^ „Georgina von Etzdorf: 25 years of sensuous textiles”. manchestergalleries.org. Manchester Art Gallery. Приступљено 8. 7. 2014.
- ^ Bintley, David. „Recapturing a Dream: David Bintley on Tombeaux”. Birmingham Royal Ballet. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 8. 7. 2014.
- ^ Jackson, Lesley (8. 2. 2007). Twentieth Century Pattern Design. Princeton Architectural Press. стр. 209—11. ISBN 978-1568987125. Приступљено 8. 7. 2014.