Чипка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Чипка је самостални, шупљикави, ручни рад који настаје у доба ренесансе на простору Медитерана и западне Европе.

Чипкарство као специфичан облик текстилног рукотворства, своје корене налази у рудиментарним захватима израде текстилних творби - различитом преплитању нити. Његов предмет израде је украсна творба - чипка. Две основне технике израде чипке су шивење иглом (чипка на иглу) и преплитање нити помоћу калема (чипка на калем).

Историја[уреди]

Време настанка праве чипке је ренесанса, период када се у уметности напушта тешки средњовековни колорит, па се и у обликовању текстила тражи нова лепота у једноставности и чистоти белине. Место настанка првих чипака подручје је Европе. Према досадашњим сазнањима, чипка на иглу настаје у ширем окружењу Медитерана, на подручју Венеције, док се истовремено вештина чипкарства на калем развила у околини Антверпена у Белгији.

Чипкарство у Хрватској[уреди]

Развитак чипкарства у Хрватској имао је нешто другачији след него у осталом делу Европе. Иако почетком везано уз свештенство и племићки сталеж, чипкарство код нас традицијском предајом и материјалним остацима долази као део етнографске баштине, везано уз сеоску популацију. Налазимо га као део традицијског текстилног рукотворства у оквиру аутархичне сеоске производње, а намењено је било првенствено украшавању женске традицијске одеће и платненог пособља.

На таквим традицијама у појединим регионима се, односно локалитетима, у оквиру црквених или друштвених институција оснивају курсеви, школе и / или радионице у којима израда чипке често поприма облик обртничке производње и служи у комерцијалне сврхе.

Чипка на иглу - Паг[уреди]

На платненим деловима фолклорне одеће сусреће се украс изведен бодом шиване чипке у облику првобитне ретичеле (ретичела = мрежица). Настаје у квадратном простору урезаном у платну и рађен је без нацртаних шаблона. Почетком 20. века, интензитет израде ношње опада, но оснивањем чипкарске школе вештина шивања чипке користи се за израду украсних предмета намењених самосталних грађанском друштву. Они садрже мотиве преузете са фолклорног текстила, који до краја остају у строгој почетној, ренесансној геометризацији облика.

Чипка од агаве - Хвар[уреди]

Чипку од агаве у Хрватској израђују једино редовнице у бенедиктинском самостану у граду Хвар у на истоименом острву. Вештина пореклом са Канарских острва (Тенерифе), у Хвару је присутна од половине 19. века. Чипка се израђује од нити које се посебним поступком добијају из средине свежих листова агаве. Након обраде нити су беле боје, прилично танке одређене чврстоће и дужине. По техници рада разликује се чипка звану Тенерифа, затим Тенерифа са мрешкањем и мрешкање на оквиру

Сунчана чипка - мотиви, Бродско Посавље

Сунчана чипка-мотиви је на подручје Славоније стигла 20.их година 20.века са Тенерифа путем модног часописа. Од тада се њоме украшавају модне хаљине и традиционална одећа. Израђује се на дрвеним "рамама" различитих облика и величина, памучним белим концем. То је шивена чипка или чипка на иглу. Чипка се израђује на подручју Бродског Посавља, а најинтензивније у селу Сикиревци. Сунчана чипка се израђује на подручју Бродског Посавља.

Чипка на калем - Лепоглава[уреди]

Вероватно су павлински свештеници у Лепоглаву донели вештину израде чипке на калем. Прихваћена је међу сеоским становништвом првенствено за израду рубног украса беле платнене ношње. Временом, израда чипке организована у оквиру школа, курсева и радионица, постаје сталан извор додатне зараде сеоских чипкарица. Тада чипка добија и нову намену - израђују се таблетићи, модни детаљи, чипка у метражи, а њена је употреба везана искључиво уз грађански друштвени слој.

Извори[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Чипка