Деспотовица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Деспотовица
Reka Despotovica - Gornji Milanovac.jpg
Деспотовица у Горњем Милановцу
Опште информације
Дужина24 km
Басен220 km2
Пр. проток0,5 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
УшћеДичина
Географске карактеристике
Држава/е Србија

Деспотовица је река у централној Србији. Површина њеног слива износи 220 км², дужина тока је 24 км,[1] а просечан проток на ушћу је 0,5 m³/s.

Ток[уреди]

Извире на јужним падинама планине Рудник, под именом Рудничка река[2] и тече ка југу. Код села Мајдан се ова река спаја с Мајданском реком и одатле добија назив Деспотовица. Ту се истовремено завршава њен горњи, а почиње средњи ток који има све каракеристике равничарске реке.

Доњи ток почиње после Горњег Милановца, где река тече између Вујна и Илијака, стварајући лепу, живописну клисуру између Горњег Милановца и Брђана.

У изворишном делу долина је узана и дубока, средњи ток јој је у Горњомилановачкој котлини, а доњим током се пробија кроз Брђанску клисуру, усечену у серпентинској маси Вујна и Илијака. По изласку из клисуре улива се у селу Брђани у Дичину (са леве стране), а ова преко Чемернице у Западну Мораву и припада црноморском сливу.

Назив[уреди]

Сматра се да је названа по средњовековним српским деспотима, који су на Руднику имали своје ковнице новца, а неки аутори наводе да је име добила баш по деспоту Ђурђу Бранковићу, који је сахрањен у Кривој Реци.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Добричић, Зоран (15. 8. 2013). „Колико је Деспотовица стварно дугачка?”. Таковске новине, година LII, број 2023. 
  2. ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
    Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
    Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. 1928. ISBN 978-86-83697-73-1..
  3. ^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.

Литература[уреди]