Централна Србија
| Централна Србија | |
|---|---|
 | |
| Матична држава |  Србија |
| Највећи град | Београд |
| Службени језик | српски |
| Владавина | |
| Историја | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 55.968 км2 |
| Становништво | |
| — 2022. | 4.906.773 |
| — густина | 87,67 ст./км2 |
| Привреда | |
| Валута | српски динар |
| — код валуте | RSD |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC |
Централна Србија (средишња Србија или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налази изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Није део службене административне поделе Србије и нема никакав облик посебне управе.
Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и јужну и источну Србију.[1]
Назив
[уреди | уреди извор]Првобитни назив овог подручја коришћен у време СФРЈ био је ужа Србија, да би се у време распада Југославије почео користити назив централна Србија.
Статус
[уреди | уреди извор]Централна Србија није представљала посебну административну управну јединицу и била је директно подређена републичким властима. Њен статус није био дефинисан ни у једном законском документу и овај појам је уведен искључиво због статистичког разликовања појединих делова Србије.
У Просторном плану Републике Србије користио се назив средишња Србија.
Административна подела
[уреди | уреди извор]
Централна Србија обухвата 17 управних округа и Град Београд, као и три статистичка региона: Београдски регион, Регион Шумадије и Западне Србије и Регион Јужне и Источне Србије.
| Управни округ | Површина (km2) | Становништво (2022) |
Админ. центар |
|---|---|---|---|
| Београдски регион | |||
| 3.227 | 1.681.405 | ||
| Београд | 3.227 | 1.681.405 | Београд |
| Регион Јужне и Источне Србије | |||
| 26.255 | 1.406.050 | ||
| Борски | 3.510 | 101.100 | Бор |
| Браничевски | 3.865 | 156.367 | Пожаревац |
| Зајечарски | 3.623 | 96.715 | Зајечар |
| Јабланички | 2.770 | 184.502 | Лесковац |
| Нишавски | 2.727 | 343.950 | Ниш |
| Пиротски | 2.761 | 76.700 | Пирот |
| Подунавски | 1.250 | 175.573 | Смедерево |
| Пчињски | 3.520 | 193.802 | Врање |
| Топлички | 2.229 | 77.341 | Прокупље |
| Регион Шумадије и Западне Србије | |||
| 26.483 | 1.819.318 | ||
| Златиборски | 6.142 | 254.659 | Ужице |
| Колубарски | 2.474 | 154.497 | Ваљево |
| Мачвански | 3.264 | 265.377 | Шабац |
| Моравички | 3.016 | 189.281 | Чачак |
| Поморавски | 2.614 | 182.047 | Јагодина |
| Расински | 2.664 | 207.197 | Крушевац |
| Рашки | 3.922 | 296.532 | Краљево |
| Шумадијски | 2.387 | 269.728 | Крагујевац |
| 55.965 | 4.906.773 | ||
Демографија
[уреди | уреди извор]Насеља
[уреди | уреди извор]Списак у наставку приказује насеља са преко 20.000 становника:
| Насеље | Становништво (2022)[2] |
|---|---|
| Београд | 1.298.661 |
| Ниш | 182.797 |
| Крагујевац | 146,315 |
| Нови Пазар | 71.462 |
| Чачак | 69.598 |
| Смедерево | 59.261 |
| Лесковац | 58.338 |
| Краљево | 57.432 |
| Ваљево | 56.059 |
| Крушевац | 53.746 |
| Шабац | 51.163 |
| Врање | 50.954 |
| Ужице | 48.539 |
| Пожаревац | 42.530 |
| Пирот | 34.942 |
| Јагодина | 34.892 |
| Зајечар | 32.448 |
| Бор | 28.822 |
| Лазаревац | 27.635 |
| Обреновац | 25.380 |
| Прокупље | 24.627 |
| Горњи Милановац | 23.109 |
| Аранђеловац | 22.881 |
| Параћин | 22.349 |
| Младеновац | 22.346 |
| Смедеревска Паланка | 20.345 |
Етницитет
[уреди | уреди извор]Већина општина централне Србије има је већину етничких Срба, у три општине Бошњаци чине већину (Нови Пазар, Тутин и Сјеница), две општине имају Албанце као већину (Бујановац и Прешево), док у две општине Бугари чине већину (Босилеград и Димитровград).[3] Етничке групе у централној Србији према попису из 2022. чине:
| Етницитет | Становништво (2022)[3] | Проценат |
|---|---|---|
| Срби | 4.169.454 | 85% |
| Бошњаци | 153.083 | 3,1% |
| Роми | 90.998 | 1,8% |
| Албанци | 59.752 | 1,2% |
| Остали | 119.047 | 2,4% |
| Неизјашњени | 65.859 | 1,3% |
| Непознати | 248.580 | 5% |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 08. 04. 2020. г. Приступљено 25. 03. 2012.
- ^ „Serbia: Regions, Districts and Major Cities – Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information”.
- ^ а б „ETHNICITY, Data by municipalities and cities” (PDF). 2023.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
