Пређи на садржај

Централна Србија

С Википедије, слободне енциклопедије
Централна Србија
Положај Централне Србије
Матична држава Србија
Највећи градБеоград
Службени језиксрпски
Владавина
Историја
Географија
Површина
 — укупно55.968 км2
Становништво
 — 2022.4.906.773
 — густина87,67 ст./км2
Привреда
Валутасрпски динар
 — код валутеRSD
Остале информације
Временска зонаUTC 

Централна Србија (средишња Србија или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налази изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Није део службене административне поделе Србије и нема никакав облик посебне управе.

Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и јужну и источну Србију.[1]

Првобитни назив овог подручја коришћен у време СФРЈ био је ужа Србија, да би се у време распада Југославије почео користити назив централна Србија.

Централна Србија није представљала посебну административну управну јединицу и била је директно подређена републичким властима. Њен статус није био дефинисан ни у једном законском документу и овај појам је уведен искључиво због статистичког разликовања појединих делова Србије.

У Просторном плану Републике Србије користио се назив средишња Србија.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Централна Србија обухвата 17 управних округа и Град Београд, као и три статистичка региона: Београдски регион, Регион Шумадије и Западне Србије и Регион Јужне и Источне Србије.

Управни округ Површина (km2) Становништво
(2022)
Админ. центар
Београдски регион
3.227 1.681.405
Београд 3.227 1.681.405 Београд
Регион Јужне и Источне Србије
26.255 1.406.050
Борски 3.510 101.100 Бор
Браничевски 3.865 156.367 Пожаревац
Зајечарски 3.623 96.715 Зајечар
Јабланички 2.770 184.502 Лесковац
Нишавски 2.727 343.950 Ниш
Пиротски 2.761 76.700 Пирот
Подунавски 1.250 175.573 Смедерево
Пчињски 3.520 193.802 Врање
Топлички 2.229 77.341 Прокупље
Регион Шумадије и Западне Србије
26.483 1.819.318
Златиборски 6.142 254.659 Ужице
Колубарски 2.474 154.497 Ваљево
Мачвански 3.264 265.377 Шабац
Моравички 3.016 189.281 Чачак
Поморавски 2.614 182.047 Јагодина
Расински 2.664 207.197 Крушевац
Рашки 3.922 296.532 Краљево
Шумадијски 2.387 269.728 Крагујевац
55.965 4.906.773

Демографија

[уреди | уреди извор]

Списак у наставку приказује насеља са преко 20.000 становника:

Насеље Становништво (2022)[2]
Београд 1.298.661
Ниш 182.797
Крагујевац 146,315
Нови Пазар 71.462
Чачак 69.598
Смедерево 59.261
Лесковац 58.338
Краљево 57.432
Ваљево 56.059
Крушевац 53.746
Шабац 51.163
Врање 50.954
Ужице 48.539
Пожаревац 42.530
Пирот 34.942
Јагодина 34.892
Зајечар 32.448
Бор 28.822
Лазаревац 27.635
Обреновац 25.380
Прокупље 24.627
Горњи Милановац 23.109
Аранђеловац 22.881
Параћин 22.349
Младеновац 22.346
Смедеревска Паланка 20.345

Етницитет

[уреди | уреди извор]

Већина општина централне Србије има је већину етничких Срба, у три општине Бошњаци чине већину (Нови Пазар, Тутин и Сјеница), две општине имају Албанце као већину (Бујановац и Прешево), док у две општине Бугари чине већину (Босилеград и Димитровград).[3] Етничке групе у централној Србији према попису из 2022. чине:

Етницитет Становништво (2022)[3] Проценат
Срби 4.169.454 85%
Бошњаци 153.083 3,1%
Роми 90.998 1,8%
Албанци 59.752 1,2%
Остали 119.047 2,4%
Неизјашњени 65.859 1,3%
Непознати 248.580 5%

Референце

[уреди | уреди извор]