Централна Србија
Централна Србија | |
---|---|
1945—2009. (64 год.) | |
![]() Положај централне Србије у оквиру Србије | |
Главни град | није имала |
Регија | Балкан |
Земља | ![]() ![]() ![]() ![]() |
Површина | 56.106 км2 |
Становништво | 5.466.009 (2002) |
Догађаји | |
Статус | бивша статистичка регија |
Историја | |
• Успостављено | 1945 |
• Укинуто | 2009. (64 год.) |
Историја Србије |
---|
![]() |
![]() |
Централна Србија (средишња Србија, територија Републике Србије ван територије аутономних покрајина или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налазио изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и јужну и источну Србију.[1]
Назив
[уреди | уреди извор]Првобитни назив овог подручја коришћен у време СФРЈ био је ужа Србија, да би се у време распада Југославије почео користити назив централна Србија.
Статус
[уреди | уреди извор]Централна Србија није представљала посебну административну управну јединицу и била је директно подређена републичким властима. Њен статус није био дефинисан ни у једном законском документу и овај појам је уведен искључиво због статистичког разликовања појединих делова Србије.
У Просторном плану Републике Србије користио се назив средишња Србија.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. године, Централна Србија је имала 5.466.009 становника.
Етничке групе у централној Србији према попису из 2002. године:
-
Етничка мапа централне Србије 2002. године
Напомена: подаци са пописа из 2011. године нису исказани за подручје централне Србије, већ за подручја три нова статистичка региона.
Градови
[уреди | уреди извор]Највећи градови централне Србије били су (по подацима из 2002):
- Београд — 1.280.600
- Ниш — 173.400
- Крагујевац — 146.000
- Чачак — 73.200
- Лесковац — 63.100
- Смедерево — 62.805
- Ваљево — 61.035
- Краљево — 57.411
- Крушевац 57.400
- Ужице — 55.000
- Врање — 55.000
- Шабац — 55.163
- Нови Пазар — 54.600
- Јагодинa -- 35.589
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 08. 04. 2020. г. Приступљено 25. 03. 2012.