Централна Србија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Централна Србија
1945.—2009.
Central Serbia in Serbia.svg
Положај централне Србије
Главни градније имала
Земља СФР Југославија
 СР Југославија
 Србија и Црна Гора
 Србија
Површина56.106 км2
Становништво5.466.009 (2002)
Статусбивша статистичка регија
Историја 
• Успостављено
1945.
• Укинуто
2009.
Претходник
Следбеник
Недићева Србија
Шумадија и западна Србија
Јужна и источна Србија
Београд (Србија)
Овај чланак је део серије о историји Србије
Историја Србије
Coat of arms of Serbia.svg

Централна Србија (средишња Србија, територија Републике Србије ван територије аутономних покрајина или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налазио изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и јужну и источну Србију.[1]

Назив[уреди | уреди извор]

Првобитни назив овог подручја коришћен у време СФРЈ био је ужа Србија, да би се у време распада Југославије почео користити назив централна Србија.

Статус[уреди | уреди извор]

Централна Србија није представљала посебну административну управну јединицу и била је директно подређена републичким властима. Њен статус није био дефинисан ни у једном законском документу и овај појам је уведен искључиво због статистичког разликовања појединих делова Србије.

У Просторном плану Републике Србије користио се назив средишња Србија.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године, Централна Србија је имала 5.466.009 становника.

Етничке групе у централној Србији према попису из 2002. године:

Напомена: подаци са пописа из 2011. године нису исказани за подручје централне Србије, већ за подручја три нова статистичка региона.

Градови[уреди | уреди извор]

Највећи градови централне Србије били су (по подацима из 2002):

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]