Дивљи запад

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дивљи Запад)
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету за стране језике Алфа БК Универзитета у Београду.
Датум уноса: март—јун 2017.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.

Дивљи запад (енгл. Wild West) или Стари запад (Old West) је назив за крајеве на западу Сједињених Америчких Држава у доба када ти крајеви бивају насељавани са истока и када још није у њима спроведена територијална подела, уведена постојана државна власт и устаљен правни поредак.

Амерички каубој

То је доба оснивања нових насеља, плантажа, пасишта, војних утврђења у дивљој природи насељеној индијанским племенима, која се у трајним борбама и покољима потискују са својих подручја. Такође је доба пустолова и луталица, трапера, ловаца на бизоне, разбојничких дружина и револвераша, доба зеленашке самовласти и локалних шерифа, доба неукости, верског ригоризма и линча, али и упорног рада из којег је настао аграр и индустрија данашњих западних држава САД

Дивљи запад је неисцрпна тема америчке књижевности и филма (вестерни).

Дејвид Мардок је рекао:,,Ниједна друга земља није искористила време и место из своје прошлости и искористила своју машту на начин на који је то учинила Америка у стварању Запада."[1]

Изрази Запад и Граница[уреди]

Гранична линија је спољна линија европско-америчког споразума. Константно је померана на запад од 1630. до 1880. године (са повременим померањем на север до Маина и Вермонта, југ Флориде, а источно до Калифорније у Невади). Запад је једно од првих насељених подручја у близини те границе. Тако, делови Западне и Јужне Америке, заједно са савременим западним државама, имају заједничку прошлост и наслеђе. Међутим, у данашње време, термин амерички запад се најчешће користи за подручје западно од реке Мисисипи.

Колонијална граница[уреди]

У доба колонија, пре 1776. године, Запад је био велики приоритет за насељенике и политичаре. Америчка граница је почела када су Џејмстаун, у Вирџинији, населили Британци током 1607. године. У првом периоду насељавања на обали Атлантског океана па све до 1680. граница је у суштини била део унутрашњости континента изван постојећих насеља дуж обале Атлантика. Енглески, француски, шпански и холандски обрасци експанзије и насељавања били су сасвим другачији.[2] Свега неколико хиљада Француза мигрирало је за Канаду и населило је села дуж реке Св. Лоренс где су изградили заједнице које су остале стабилне дуги низ година. Француско насељавање је ограничено на неколико веома малих села као што је Каскаскиа, у Илионису, као и већи део око Њу Орлеанса. Области на северу које су биле у пограничној фази од 1700. имале су лоша транспортна средства, тако да је могућност за ширење пољопривреде била мала. Пољопривреда у овим областима је првенствено била за сопствене потребе, а као резултат тога од 1760-их ова друштва су поприлично изједначена.

Од британских сељака до америчких фармера[уреди]

Колонизација приобаља дала је приоритет приватним земљопоседницима, а са порастом броја становника на Западу дошло је до процвата пољопривредног земљишта. За разлику од Британије, где мали број земљопоседника има у власништву већи део доброг земљишта, власништво у Америци је било јефтино, једноставано и широко распрострањено.

Нове нације[уреди]

Недуго након завршетка Револуционарног рата 1871. године, у Пенсилванији, Вирџинији и Северној Каролини, настао је први велики покрет западно од Апалачких планина. Први становници су били смештени у сићушне брвнаре или у просторије са једном собом. Главне залихе хране су превасходно долазиле захваљујући лову на јелене и ћурке. После неколико година су почели да гаје свиње, овце, говеда, и коње. Ручно рађена одећа је била замењена материјалом који су добијали од животиња.[3]

Политика државе[уреди]

Политика нове нације је била конзервативна, са посебним освртом на потребе насељавања Истока. Циљеви које траже обе стране између 1790. и 1820. били су раст привреде, мудро инвестирати у земљу, продати земљу по ценама које су разумне и прихватљиве за досељенике, ипак довољно високе да се исплати државни дуг, јасне законске процедуре и створити разноврсну Западну економију која би се уско повезала са насељеним подручјима уз минималан ризик за отцепљењем. После освајања Револуционарног рата (1783) амерички досељеници су у великом броју продрли у Запад. Године 1788. први амерички становници на северозападу основали су Маријету (Охајо) као прво стално америчко насеље на северозападној територији.

Стицање индијског земљишта[уреди]

Рат из 1812. означио је сукоб између великих индијских снага које покушавају да зауставе напредовање, уз британску помоћ. Британски ратни циљ је подразумевао стварање независне индијске државе (под британским покровитељством) у средњем западу.

Референце[уреди]

  1. „American frontier”. Приступљено 31. 5. 2017. 
  2. „Colonial frontier”. Приступљено 31. 5. 2017. 
  3. „New nations”. Приступљено 31. 5. 2017. 

Литература[уреди]

  • Опћа Енциклопедија Југославенског Лексикографског завода, књига 2, Загреб 1977