Димитрије Нешковић

Димитрије Мита Нешковић
Димитрије Мита Нешковић
	Димитрије Мита Нешковић
Лични подаци
Датум рођења	7. новембар 1846.
Место рођења	Нови Сад, Аустријско царство
Датум смрти	23. мај 1907. (60 год.)
Место смрти	Загреб, Аустроугарска

Димитрије Мита Нешковић (Нови Сад, 7. новембар 1846 — Загреб, 23. мај 1907) био је српски учитељ, педагог и публициста.

Породица

Отац Петар био је адвокат, мајка Катарина (рођ. Јовановић). Када је имао десет година умире му отац, а убрзо и мајка. Ујак му је био познати песник Јован Јовановић Змај.^[1]

Образовање

Основну школу и нижу гимназију завршио је у Новом Саду, а више разреде гимназије у Сегедину и Сремским Карловцима. На наговор ујака уписао је 1867. Учитељску школу у Сомбору. По завршетку школовања одлази у Дрезден на стручно усавршавање као питомац Народно-црквеног сабора, где је завршио гимнастички курс (1870—1871).^[1]

Учитељ

Радио је као учитељ у Руми (1867-1868), Земуну (1868-1880), Павловцима (1880-1888) и Иригу (1888).

За школског надзорника бјеловарске жупаније постављен је 1889. године. Године 1907. распоређен је у Одсек за богоштовље и наставу Земаљске владе у Загребу, и исте године је напрасно преминуо.^[1]

Политичар

Под утицајем идеја Светозара Марковића седамдесетих година 19. века придружио се групи социјалистички оријентисаних учитеља. Они су јануара 1873. у Земуну покренули лист Учитељ, чији је Нешковић био први уредник. Због политичких притисака лист је од другог броја излазио у Вршцу, све до марта 1874, када је забрањен. Већ следеће године Нешковић покреће у Земуну Нову школу. У њој је износио идеје да народне школе треба да буду независне, да српски учитељи у Карловачкој митрополији морају имати струковно удружење, критиковао је црквену хијерархију и буржоазију. Због преведеног чланка Ко да васпитава? осуђен је на месец дана затвора.^[1]

Публициста

Прву песму објавио је у Даници 1864. године. Писао је приповетке, приказе књига, расправе из књижевности, националне историје и педагогије. Објавио је неколико педагошких књига, од којих је Матица српска наградила три.

Радове је објављивао је у Даници, Пријатељу српске младежи, Учитељу, Новој школи, Србину, Застави, Летопису Матице српске, Јавору, Новом васпитачу, Зори, Бранковом колу, Раду и именику Матице српске.

Био је уредник Учитеља, издавач, уредник и одговорни уредник Нове школе, одговорни уредник Дечјег пријатеља, власник, издавач и уредник Новог васпитача и Пчелице, власник и уредник Књижевног прегледа Новог васпитача.

Члан Матице српске постао је 1866, а члан њеног Књижевног одељења 1893. године.

Говорио је мађарски и немачки.

Аутор је више уџбеника и буквара за основне школе, а писао је и уџбенике за учитеље.

Оженио се 1868. Маријом, ћерком Стеве Критовца, са којом је имао три ћерке и два сина.

Сахрањен је на гробљу Мирогој у Загребу.^[2]

Избор из библиографије

Рад у првом разреду основне школе (Земун, 1875)
Мала школа I-II (Земун, 1876, 1879)
Предавач у основној школи I (Земун, 1877)
Српска граматика за учитеље III и IV разреда (Панчево, 1879)
Књига за школу и учитеље I (Земун, 1879)
Родитељи и школа (Нови Сад, 1887)
Збирка педагошких радова Мите Нешковића I-III (Нови Сад 1891; Сремски Карловци 1895, 1897)
Историја српских школа у Аустро-угарској монархији (Сремски Карловци, 1897)

Галерија

Насловна страна књиге Аманет Српкињама (1892) Мите Нешковића
Насловна страна Пчелице (1893)
Насловна страна прве књиге Из давне прошлости - приче из Египта (1897)

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Српски биографски речник књига 7, Мл-Пан. Нови Сад: Матица српска. 2018. стр. 315—316.
^ „Pretraživanje pokojnika”. www.gradskagroblja.hr.

[:0-1] а ^б ^в ^г Српски биографски речник књига 7, Мл-Пан. Нови Сад: Матица српска. 2018. стр. 315—316.

[2] „Pretraživanje pokojnika”. www.gradskagroblja.hr.

[1]

[2]