Драгомир Виторовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгомир Виторовић
DragomirVitorovic.jpg
Драгомир Виторовић
Датум рођења (1926-09-17)17. септембар 1926.
Место рођења Београд
Краљевина СХС
Датум смрти 23. јул 2015.(2015-07-23) (88 год.)
Место смрти Београд
Република Србија

Драгомир Виторовић (Београд, 17. септембар 1926Београд, 23. јул 2015) био је српски хемичар, професор Универзитета у Београду, академик САНУ.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду 1926. године. Његов отац Крсман био је пре Другог светског рата радикал, власник фабрике шпиритуса на Топчидерском брду и директор Златиборске банке.[1]

Завршио је Природноматематички факултет Универзитета у Београду где је у марту 1950. године почео да ради као асистент. Докторирао је хемију на истом факултету 1956. године. У звање доцента изабран је 1957. године и предавао предмет Хемијска технологија. У звање редовног професора изабран је 1973. године. Био је више година шеф Катедре за примењену хемију. Био је један од оснивача Института за хемију, технологију и металургију 1961. године. Био је председник Српског хемијског друштва 1977-1981, а од 1982. је почасни председник.[2][3]

Области његовог научног деловања су хемијска технологија и геохемија из којих је објавио преко 170 научних радова, 2 патента, 10 монографија, 12 уџбеника, 20 стручних радова, 160 радова представљених на научним скуповима.[2]

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1981. године, а за редовног 1991. године. У периоду од 1998. до 2002. био је секретар Одељења хемијских и биолошких наука САНУ.[3] Био је члан одбора САНУ у припреми књиге 100 најзнаменитијих Срба.

Добитник је Октобарске награде града Београда 1972. године, Седмојулске награде 1988. године, Ордена рада са црвеном заставом 1981. године. Члан је Крунског савета.[2]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]