Српско хемијско друштво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марко Леко,
оснивач и први председник
Српског хемијског друштва

Српско хемијско друштво (СХД) једно је од најстаријих хемијских друштава у свету. Наиме, то је десето по старости међу хемијским друштвима икад основаним. Основао га је Марко Леко, који је уједно био и први председник тог друштва. Сврха овог друштва је да окупи и организује хемичаре у Србији.

Историјат[уреди]

У време оснивања СХД-а крајем 19. века, у Србији је било веома мало хемичара; осим самог Лека и Симе Лозанића, неколико њих је радило као предавачи у средњим школама и у лабораторијама. Леко је одлучио да их окупи у друштво, а повод је био позив на 3. међународни конгрес примењене хемије који је требало да се одржи у јулу 1898. године у Бечу. Леко је послао момка 26. новембра 1897. да једанаесторицу хемичара писменим путем обавести о његовој идеји да се окупе како би се договорили и припремили за предстојећи конгрес. Већ сутрадан, са изузетком Симе Лозанића од кога је стигао одговор да је на путу, десеторица хемичара су се окупила и заједно са Марком Леком, одржала оснивачки састанак СХД-а. У записнику са тог састанка Леко је забележио да су окупљени хемичари схватили значај оснивања једног таквог удружења и да су одлучили да раде без икаквог доношења статута.[1]

На другом састанку, одржаном недељу дана касније, постављени су задаци друштва који су подразумевали међусобну сарадњу и размену искустава, популарисање хемије, праћење најновијих достигнућа из области хемије и решавање актуелних проблема. Након месец дана, Леко је преко писама позвао и хемичаре из унутрашњости на сарадњу. Прве године, дакле 1897. друштво је одржало три састанка, а до 1906. укупно 60. Састанци су одржавани у Државној хемијској лабораторији.[1]

Рад друштва се може пратити кроз записнике који су у почетку објављивани у „Наставнику”, а од седамнаестог састанка одржаног 15. марта 1899. године, у посебним свескама које су биле додатак „Просветном гласнику” и са прекидом од јануара 1902. до марта 1905. излазили су до 16. октобра 1906. године.[1]

У записницима су објављивани реферати научних и стручних радова, највише Марка Лека (од укупно 159, његових је 68) и потом, Милорада Јовичића. Највећи број радова су резултати анализе пре свега намирница, али и минералних вода, руда, минерала, угља, песка. Значајни су и радови из области токсиколошке и судске хемије, док оригиналних научних радова има мало и то оних који су објављивани у немачким часописима. Осим ових реферата, на састанцима се расправљало о актуелним питањима у вези са хемијом, а које је на дневни ред постављао Леко; питање реорганизације Државне хемијске лабораторије, рад на уџбеницима, полагање професорског испита, подела Катедре Хемије на Великој школи итд.[1]

Иако је првих десет година био организатор рада овог друштва, званично је изабран за председника тек 15. априла 1904. године. Тада је изабран и први потпредседник Александар Зега, а благајник је постао Милоје Стојиљковић. Леко није сматрао да је та функција уопште потребна друштву, јер је оно и без тога функционисало годинама, па је предложио своју оставку априла 1905, али је присутни чланови, међу којима и Сима Лозанић нису прихватили. Друштво је напустио већ следеће године због обавеза које је тада имао у Лондону. Следећи председник друштва је постао Сима Лозанић, али записници више нису излазили. Још је само у „Наставнику” из 1914. године потпредседник Стојиљковић објавио записнике друштва у периоду од 1904. до 1913. на 14 страна.[1]

Досадашњи председници Српског хемијског друштва су:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Бојовић, С. 1998. Леко, Марко (1853—1932) — биографије. Монографска публикација. САНУ: Београд.

Спољашње везе[уреди]